Beograđanka Nataša Miletić ne želi da dozvoli da imanje na selu zamre, pa se od pre nekoliko godina bavi voćarstvom.
Nataša Miletić iz Beograda je pre nekoliko godina odlučila da se vrati korenima. Tako je u selu Poslon u opštini Ražanj, odakle je rodom njena majka, počela da se bavi voćarstvom. Želela je da da doprinos, kako imanje, kuća i porodična tradicija ne bi zamrli.
Zasadila je šljivu na jednom hektaru, a potom dva zasada dunje na 80 ari i hektar i 20.
"Morala sam apsoluto sve da naučim, jer su moje obrazovanje i životno iskustvo sasvim drugačiji. Korisila sam literaturu, internet, posećivala sam seminar i duga dešavanja, kucala na vrata profesorima Poljoprivrednog fakulteta, savetovala se sa komšijama i rođacima", objašnjava Nataša.
Dodaje da je stenlej bio izbor kao konzumna šljiva i šljiva za preradu. Dunju je odabrala sasvim slučajno, ali i zbog opštih trendova u voćarstvu.
Kako je Nataša obezbedila finansije, saznajte u prilogu:
Foto: Print Screen / YouTube
Tagovi
Autorka
Partner
Laze Nančića 2,
21000 Novi Sad,
Srbija
tel: +381 21 300 82 66,
e-mail: vertigons@gmail.com
web: http://www.poljoprivrednaemisija.com/
Voćari zbrajaju štete od mraza: "Protresao sam grane, pola cvetova je otpalo"
Zoran je otišao u penziju, pa počeo da uzgaja borovnice. Sada brine o 1.100 stabala
Šljiva i trešnja posebno ugrožene zbog najavljenog žestokog mraza. Kakvu ulogu ima humus?
Kako formirati vretenasti žbun kod mladih šljiva i šta nikako ne raditi?
Grad naneo štete voćkama, što pre obaviti tretman zaceljivanja rana
Alternativna rodnost jabuke može se lako sprečiti ili zaustaviti, evo kako
Koje fungicide sada primeniti u zaštiti koštičavog voća?
Mraz potpuno uništio rod bresaka i nektarina u Moravičkom okrugu. Šta preostaje voćarima?
