Pažljivo pregledajte ima li na voćnim stablima mumificiranih plodova, upredenih guseničijih gnezda? Potrebno je pregledati koru stabla i grana, nabore oko pupoljaka, pupoljke, zonu korenovog vrata, zemlju okolo stabla, opalo lišće u podnožju voćke.
Na prvi pogled nam se čini da sve u voćnjaku miruje u zimskom periodu. Međutim, tek ćemo na proleće otkriti da su u njemu prisutne razne štetočine i shvatiti koliki je obim pričinjene štete. Kako bismo to sprečili, potrebno je tokom zime obaviti redovne preglede voćnih stabala i delovati u cilju njihovog suzbijanja.
Samo na taj način možemo utvrditi stanje u voćnjaku, prisustvo štetočina i prezimljujućih formi insekata i prouzrokovača oboljenja kao i nastala oštećenja i prema tome preduzeti aktivnosti u cilju zaštite voćnjaka i predvideti pojavu neželjenih organizama u periodu vegetacije.
Redovni pregledi se rade od početka mirovanja do kretanja vegetacije na proleće. Pažljivo pregledajte ima li na voćnim stablima mumificiranih plodova, upredenih guseničijih gnezda? Potrebno je pregledati koru stabla i grana, nabore oko pupoljaka, pupoljke, zonu korenovog vrata, zemlju okolo stabla, opalo lišće u podnožju voćke.
U mumificiranim plodovima ostaju oblici štetnih gljivica, a insekti prezimljavaju u različitim formama, kao odrasle jedinke, u formi larve ili lutke. Na granama su jasno uočljiva upredena gnezda koje formiraju gusenice, što možemo mehanički ukloniti i spaliti sakupljeni materijal.
U naborima oko pupoljaka možemo uočiti položena zimska jaja mnogih štetočina, a primer tome je crveni voćni pauk i mrazovac. Jaja, larve i lutke uočićemo na površini kore, u pukotinama ili ispod kore koja se ljušti. Štitasta vaš se zadržava ispod štita ženke na površini. Ukoliko na kori ili ispod ispucale kore debla uočimo ovakve pojave, treba obaviti četkanje nakon što smo okolo debla raširili foliju na koju će pasti sve nepoželjno, a što treba spaliti.
Preživaljavaju i u opalom lišću zbog čega ga treba sakupiti i ukloniti iz voćnjaka. Ono se može iskoristiti za kompostiranje pod uslovom da se odvija kako treba i da kompostna masa dostigne temperaturu oko 60°C jer se njenim zagrevanjem uništavaju prezimljujući oblici.
Ukoliko tokom jeseni okopavamo zemlju oko stabla izbacićemo štetne organizme i oblike na površinu. Na taj način će biti izloženi delovanju negativne temperature i postaće hrana za ptice. Na primer, krompirova zlatica prezimljava na dubini od 25 cm, dok rovca možemo pronaći na dubini od dva metra.
Ukoliko zonu oko stabla malčiramo debelim slojem malča sprečićemo izlazak štetočina na površinu tokom proleća zbog čega dolazi do njihovog propadanja.
Prag štetnosti se utvrđuje za svaku štetočinu posebno, kao i način delovanja. Kada se radi o malom broju stabala ili se prezimljujuće forme lako skidaju sa stabla, možemo obaviti mehaničko uklanjanje: stružemo koru, skidamo mumificirane plodove, odsecamo upredena jajna legla i napadnute grane.
Obavezno pregledajte stabla na prisustvo jaja lisnih vaši, crvenog pauka, kruškine buhe. Oni mogu da prežive u velikom broju i da izazovu obimne štete. Tretiranjem možemo uništiti jaja i sprečiti štete koje bi nastale tokom perioda vegetacije.
Kod tretiranja treba obratiti pažnju na temperaturu u toku dana, jer neki preparati neće delovati ukoliko je temperatura ispod 10֯C. Pravilo je da se ono ne preporučuje kada su temperature ispod nule.
Važna ekološka mera u zaštiti bilja je privlačenje ptica.
U tu svrhu možemo postaviti zimske hranilice koje će ih zadržati, a one će "izvršiti pregled" voćnjaka ili bašte, pronaći i uništiti skrivene štetočine.
Tagovi
Autorka
