Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Borovnica
  • 12.12.2021. 12:00

Voda u gajenju borovnice - potcenjen resurs

Za uspevanje ovog voća potrebno je od 900 do 1.400 mm vodenog taloga godišnje, od čega preko 1.000 mm ravnomerno raspoređenih u periodu vegetacije.

Foto: Depositphotoss/tanyakdesign
  • 107
  • 39
  • 0

Pored svetlosti i toplote, voda je jedan od najvažnijih klimatskih činilaca. Ima višestruku ulogu u životu voćaka: učestvuje u rastvaranju i transportu mineralnih materija iz zemljišta ili supstrata u sve organe, u procesu fotosinteze je značajna za sintezu ugljenih hidrata, učestvuje u transportu sintetisanih organskih materija, omogućava regulisanje temperature tkiva i organa u procesu transpiracije, kao i u održavanju turgora lišća i tkiva, pojašnjava stručnjak za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Jagodina Ivana Gligorijević.

Najznačajniji izvor za snabdevanje borovnice vodom jeste zemljište, dok relativna vlažnost vazduha indirektno utiče na visinu prinosa i kvalitet plodova. Padavine predstavljaju osnovni izvor vode za njeno gajenje. Najvažnija padavina tokom vegetacije je kiša, dok u periodu zimskog mirovanja sneg obezbeđuje značajne rezerve vlage. Za uspevanje ovog voća potrebno je od 900 do 1.400 mm vodenog taloga godišnje, od čega preko 1.000 mm ravnomerno raspoređenih u periodu vegetacije.

Nije svaka voda dobra za zalivanje: Stručnjaci savetuju pre primene - analiza

Podsetimo, svest poljoprivrednika o značaju kvaliteta vode za navodnjavanje se podiže, navela je ranije Jasna Grabić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za Agroklub, ukazujući da je u toku prošle godine na adresu fakulteta stiglo najviše zahteva za kontrolu kvaliteta od onih koji su želeli da uđu u proizvodnju borovnice.

Simptomi stresa usled nedostatka vlage

Kada su količine padavina manje od optimalnih neophodno je obezbediti nedostajuću količinu tečnosti putem navodnjavanja, jer je borovnica zbog plitkog i fibrozbog korenovog sistema veoma osetljiva na nedostatak vlage. U letnjem periodu u poljskim uslovima gajenja borovnice stres izazvan nedostatkom vode se javlja tokom tri do sedam dana bez kiše ili navodnjavanja. Simptomi stresa se manifestuju u smanjenom rastu grana i korena, manjem korišćenju vode i slabijem odvijanju procesa fotosinteze.

U sušnim uslovima mlade grane i listovi venu i ako suša potraje dolazi do pojave marginalne nekroze i sušenja vrhova listova. Ova pojava je izgledom slična simptomima oštećenja od visoke koncentracije soli, što se povezuje sa prekomernim đubrenjem. Osetljivost na deficit vlage se povećava sa početkom zrenja plodova. Pored zemljišne suše, ona atmosferska izazvana niskom relativnom vlažnošću vazduha takođe nepovoljno utiče na borovnicu, prevashodno se manifestujući u pojačanom isparavanju vode sa površine zemljišta (evaporacija) i površine biljke kroz stomine otvore (transpiracija), navodi jagodinski stručnjak.

Rosa može znatno da umanji pad temperature u zimskim mesecima

Optimalna relativna vlažnost vazduha iznosi 80 odsto. Na nivo relativne vlažnosti vazduha može da se utiče orošavanjem biljaka i primenom protivgradnih mreža, koje povećavaju relativnu vlažnost vazduha za dva do šest odsto u poređenju sa otvorenim poljem. Iako vrlo malo utiče na količinu padavina, rosa, koja vlaži zemljište i biljku, može da ima pozitivan uticaj na uspevanje ove voćke. U letnjem periodu, rosa smanjuje transpiraciju, dok u hladnijem delu godine formiranje rose može znatno da umanji pad temperature. Negativan uticaj obrazovanja rose, posebno u kombinaciji sa visokim temperaturama, ogleda se u pospešivanju uslova za razvoj nekih gljivičnih bolesti.

Hidroponski uzgoj borovnice

Višak vlage u zemljištu i vazduhu ispoljava štetan uticaj na uspevanje biljke. Usled velike količine kiše, smanjuje se pokretljivost mašina i mogućnost izvođenja zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina, kao i izvođenja čiste obrade zemljišta u mladim zasadima. Dugotrajna kiša u periodu zrenja otežava izvođenje berbe i narušava njihov kvalitet, jer vlažni plodovi postaju podložni napadu patogena u toku transporta i skladištenja. Efikasnim padavinama smatra se količina vode koju zemljište može da upije u jedinici vremena. Ukoliko su one veće od efikasnih, onda višak otekne, naročito na strmim terenima, ili se naprave bare što dovodi do natapanja zemljišta i smanjenja aeracije i razmene gasova u njemu.

Takvi uslovi usporavaju rast korena i smanjuju njegove fiziološke funkcije, listovi postaju bledi (žućkasto-bele boje) usled otežanog usvajanja mineralnih elemenata iz zemljišta, pojačava se infekcija gljivičnim patogenima u zoni korena i bazalnih delova grana, a u slučaju dugotrajnog zabarivanja, usled nedostatka kiseonika, može doći do gušenja korena, navodi Gligorijevićeva.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Uzgoj borovnice Ivana Gligorijević Jasna Grabić Voda Navodnjavanje Kiša


Autor

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...