Vreba opasnost od monilije u zasadima koštičavog voća. Reagujte na vreme!

Jedan od najdestruktivnijih i najznačajnijih patogena koštičavog voća je Monilinia laxa, prouzrokovač bolesti sušenja cvetova, grana i grančica i mrke truleži plodova. Javlja se svake godine u zavisnosti od vremenskih uslova pogodnih za ostvarivanje infekcije.

U godinama obilnih kiša u fenofazi cvetanja ovaj patogen u znatnoj meri može da uništi cvetove, naročito kod višnje (naslovna fotografija, op.aut), kajsije i nekih sorti šljiva, čime značajno utiče na smanjenje prinosa.

Na teritoriji Opštine Požarevac zasadi koštičavog voća sa ranim sortimentom uključujući breskve, kajsije i nektarine se, u zavisnosti od regiona i ekspozicije zasada, nalaze u početnim fazama cvetanja.

Porast temperatura stvara uslove za zarazu

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) do nedelje nas očekuje rast temperature do 20 ^oC. Izvršilac PIS-a regionalnog centra Požarevac, Nevena Ristić, ističe da će najavljene visoke dnevne temperature narednih dana uticati na brži razvoj biljaka i otvaranje cvetova.

"Nestabilno vreme sa padavinama u fazama cvetanja može stvoriti povoljne uslove za ostvarivanje zaraze cvetova prouzrokovačem monilioze koštičavog voća, naročito u slučaju kišovitog i prohladnog vremena, kada je i fenofaza cvetanja produžena", objašnjava ona.

S tim u vezi, preporučuje se svim poljoprivrednim proizvođačima koštičavih voćnih vrsta redovan obilazak zasada radi utvrđivanja faze razvoja biljaka.

Do ostvarivanje infekcije može doći već sa otvaranjem pupoljaka, to jest sa početkom cvetanja. Dospevajući na žig tučka spora patogena klija i prodire u unutrašnjost cveta. Zaraženi delovi cveta ubrzo bivaju pokriveni sivkastom prevlakom, cvetovi dobijaju mrku boju, sasušuju se i prilepljuju uz mladar.

Gljiva iz zaraženih cvetova prelazi na peteljku, a zatim u mladar i grančice na kojima se pojavljuju ulegnute, eliptične pege mrke boje. Mladar koji biva prstenasto obuhvaćen suši se i izumire. Mumificirani plodovi koji nisu uklonjeni takođe su izvor zaraze.

Veliki značaj preventivnih mera

"Ukoliko dođe do infekcije, nije moguće sprečiti razvoj bolesti, pa su preventivne mere zaštite od velikog značaja u kontroli oboljenja", napominje naša sagovornica i dodaje da osnovna zaštita cvetova i mladih lastara podrazumeva primenu tretmana u fazi cvetanja.

Kako dalje objašnjava, u zasadima gde je došlo do otvaranja cvetova, pre najavljenih padavina u cilju zaštite od prouzrokovača monilioze preporučuje se primena nekih od registrovanih fungicida.

U zasadima kajsije primenjuju se fungicidi na bazi aktivne materije boskalid+piraklostrobin, pentiopirad, ciprodinil+fludioksonil i difenokonazol, dok se u zasadima breskve mogu primeniti pored pomenutih i sredstva na bazi tebukonazola i pirimetanila.

"Za zaštitu šljive od monilioze koriste se fungicidi na bazi tebukonazola, ciprodinila, difenokonazola i boskalida u kombinaciji sa piraklostrobinom, dok se u zasadima trešnje primenjuje još i pirimetanil", pojašnjava Ristićeva i podseća proizvođače da se prilikom primene sredstava za zaštitu bilja obavezno treba pridržavati uputstva za upotrebu sa etikete.

Redovan obilazak zasada

Takođe, treba preduzeti sve mere zaštite pčela i oprašivača, a primena insekticida tokom cvetanja voća zakonom je zabranjena.

Kada se pojave simptomi kovržadvosti lista breskve, već je kasno. Reagujte preventivno

Na teritoriji Topličkog okruga koštičave voćne vrste se nalaze u fenofazi bubrenja pupoljaka do početka cvetanja, a prema izveštaju PSS Kuršumlija usled najavljenih padavina tokom naredne nedelje može doći do ostvarivanja infekcije Monilinia laxa.

Proizvođačima se preporučuje obilazak zasada, praćenje fenofaze i blagovremeno tretiranje nekim od registrovanih preparata pre padavina.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Jovana Cvetković}