Iskustva iz italijanske regije Emilija Romanja predstavljena su voćarima u Novom Sadu.
Italijanska regija Emilija Romanja (Emilia-Romagna) poznata je po uzgoju jabuka. Njihovi stručnjaci trude se da pronađu najbolja rešenja za zaštitu od štetočina, a svoja iskustva preneli su i voćarima okupljenim u Novom Sadu, na "Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća".
Gost Farina Mauricio (Farina Maurizio) govorio je o jabukinom smotavcu i crvenom pauku.
Ova štetočina se ubušuje u plod jabuke, a ukoliko dođe do semenke - pojede je i plod otpada. Moguća su i gljivična oboljenja na mestima ubušivanja. Jabuka ne može da se čuva, niti skladišti, a štete mogu da budu totalne, ukoliko se jabukin smotavac ne suzbije.
Iskustva iz Italije predlažu dve faze borbe protiv ove štetočine: instaliranje feromonskih klopki i upotrebu insekticida. Tamo gde je veliki problem, potrebna je kombinacija.
Feromonske klopke
Radi se o seksulanim zbunjivačima. U pitanju su rezervoari, koji emituju supstance, koje zbunjuju mužjake i ženke prilikom razmnožavanja. Primenjuju se pre nego što jedinke počnu sa letom, kada je prisutan ružičasti balon, a voće je u punom cvetu.
U Emiji Romanji koriste Check Mate (300 komada / ha) i Isomate CTT (500 komada / ha).
Klopke se pozicioniraju na što višem delu biljke, homogeno, po celoj površini. Potom se vrši monitoring početkom leta jedinki, u periodu od 25. aprila, pa do prvih dana maja.
Feromonska klopka (Foto: Tatjana Veselinović / PIS Vojvodina)
Insekticidi
Mauricio predstavlja iskustva iz Italije
"Kada se primete jedinke, radi se prvi tretman sa 150 g/ha Rynaxypyr sredstva, nakon 10 do 12 dana Thiacloprid u istom odnosu, a posle 10 do 20 dana Calypso 375 g/ha. Sa drugim pomenutim sredstvom treba biti oprezan, jer je štetan za prirodne neprijatelje jabukinog smotavca", objasnio je Farina Mauricio.
Alternativa trećem sredstvu može da bude Fosmet 750 g/ha, sa rastvorom koji povećava kiselost.
Za drugu generaciju jabukinog smoavca krajem juna i početkom jula potrebno je vršiti tretmane na osam do 10 dana. Za treću generaciju koristi se Spinosad (200 g/ha) ili pred berbu Emamectina benzab (400 g/ha).
Ova baštenska grinja čini štetu prvenstveno na listu, koji se menja, dok se na kraju ne osuši. Ukoliko je napad jači, napadnuti delovi se deformišu, a biljka zaostaje u porastu. Može da izazove velike štete, koje mogu da se odraze i na prinos u sledećoj godini.
"Crvenog pauka nije moguće potpuno iskoreniti, odnosno, mora da postoji minimalna tolerancija, kako bi se sa njim borili njegovi prirodni neprijatelji. Zato moramo da vodimo računa o tome koja sredstva koristimo, da im ne bismo naštetili", rekao je Muricio.
Crveni pauk (Gilles San Martin / Flickr)
Znak da treba da počnete sa tretmanom su tri ili četiri jedinke na listu. Radi se uveče, a potrebno je da teren bude dobro nakvašen. Stručnjak iz Italije rekao je da se u Emiliji Romanji koriste: Abamectina (25 g / ha), Piridaben (200 g / ha) i Acequinocyl (280 g / ha), koji se koristi uz rastvor, koji će ga dodatno zakiseliti.
Foto: Apple and Pear Australia Ltd / Pixabay, Aleksandra Kekić
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Ključni dani za voće: Hoće li plodovi izdržati, kako će se hladnoća odraziti na rod?
Malinjaci kod Ljubovije pod snegom, proizvođači očajni: Šteta će biti ogromna
Uticaj suše i vetra na voće: Voda se gubi i iz zemljišta i iz biljaka
Pepelnica breskve: Širenju zaraze doprinose i nove sorte?
