• Sadnja voćaka
  • 13.01.2022. 07:30

Zašto je potrebno pripremiti zemljište za sadnju voćaka?

Zemljište je jedan od presudnih faktora za uspešno bavljenje voćarstvom. Na šta treba da obratimo pažnju pre sadnje?

Foto: Depositphoto/Leonardi
  • 155
  • 23
  • 0

Pre sadnje voćnih sadnica je potrebno pripremiti parcelu, odnosno zemljište. Iskusni voćari i vinogradari znaju da je potrebno najmanje tri godine pre sadnje započeti radove. Kada je u pitanju sadnja na parcele gde je prethodno bio voćnjak, poželjno je više godina uzgajanje jednogodišnjih kultura, prvenstveno žitarica i mahunarki.

Veoma često se u praksi susrećemo sa ljudima koji ne obraćaju pažnju u kakvom se stanju nalazi zemljište na koje će saditi višegodišnje kulture. Što smo nemarniji prema kvalitetu zemljišta, veće su posledice koje će nas stići u vidu slabijeg rasta, cvetanja i zametanja plodova, rodnost je manja, a plodovi sitniji. Posebno pitanje koje će nam se nametnuti je zdravlje biljaka koje smo posadili na lošem i siromašnom supstratu.

Drugi slučaj iz prakse je da ljudi posle sadnje ne obavljaju prihranu mladih sadnica sve dok ne počnu da plodonose. Smatraju da na taj način štede novac koji bi uložili u đubriva i rad. Ovo su samo neki od faktora na koje treba da obratite pažnju.

Uradite analizu zemljišta

Kako bi imali zdrava voćna stabla neophodno je da pripremimo zemlju pre sadnje i da se brinemo o posađenim sadnicama. Pre bilo kakvih radova potrebno je uraditi analizu zemljišta kako bi znali u kakvom je ono stanju i šta treba da uradimo kako bi ga popravili.

Znate li u kakvu zemlju ćete saditi voćku? (Foto: V.Matić)

Kada postoji problem sa sadržajem hraniva, ne možemo postići poboljšanje u kratkom vremenskom periodu ili za godinu dana. Kod dodavanja nekih elemenata ne možemo očekivati da ćemo brzo postići pozitivne promene. Veća je verovatnoća da velike količine mogu negativno da deluju na voćna stabla. Plodno zemljište se stvara godinama i potrebno ga je održavati, jer samo će takvo dati zdrave i rodne voćke.

Kako smanjiti kiselost zemljišta

Kod nas se najčešće susrećemo s kiselim zemljištima, a potrebno je vreme da bi se pH reakcija izbalansirala posle primene krečnjaka ili krečnjačkih preparata. Njihovo dodavanje obavljamo u jesen prilikom oranja. Kisela pH reakcija deluje na biljke. Većina ih najbolje uspeva kada je pH između šest i 7,5, ali optimalna kiselost zemljišta zavisi od mnogih različitih faktora, a najvažniji su tip zemljišta i vrsta biljaka koju uzgajamo. Prema stepenu kiselosti delimo ih u pet klasa:

  • pH < 4,5 veoma kisela,
  • pH 4,5 - 5,5 kisela,
  • pH 5,6 - 6,7 blago kisela,
  • pH 6,8 - 7,2 neutralna,
  • pH > 7,2 alkalna

Kada je u pitanju reakcija zemljišta, treba uvek da imamo na umu da dodavanjem đubriva ona postaje kiselija. Količina kreča, kao i vrsta, koja se dodaje, mora biti na osnovu rezultata analize. Nikada nemojte sami, na svoju ruku, obavljati kalcifikaciju jer možete pogoršati kvalitet zemljišta. Treba napomenuti da se kreč dodaje mesec dana pre ili posle dodavanja đubriva.

Kod pH reakcije iznad 5,5 ne treba obavljati kalcifikaciju, a kada je ispod 4,5 ona je neophodna ukoliko želimo da uzgajamo voćne vrste. Veoma često se za izračunavanje potrebne količine kalcifirajuće materije koristi jednostavna formula za koju je potrebno da znamo stvarnu pH reakciju zemljišta koju određujemo analizom i željenu pH vrednost.

CaOt/ha = željeni pH - stvarni pH x 2,8/7 - stvarni pH

Ipak, da bi imali pouzdaniji pokazatelj koliko kreča nam je potrebno bolje je koristiti bolje formule koje koriste više pokazatelja koji pokazuju u kakvom je stanju zemljište i koje su biljne vrste zastupljene.

Sprečite zbijenost 

Zbijenost zemljišta treba sprečiti jer može izazvati velike probleme i postati ograničavajući faktor za rast i razvoj voćaka. Ovaj faktor može delovati na rezultate prihranjivanja. Što je ono zbijenije, đubrivo će biti manje efikasno. Korenje sadnica se teško probija i raste kroz zbijen supstrat. Vodni i vazdušni režimi su loši.

Vodni i vazdušni režimi su jako važni (Foto: J.Kuzmić)

Kako do toga ne bi došlo, izbegavajte obradu kada je ono previše vlažno ili suviše suvo. Nemojte korsititi tešku mehanizaciju često. Njenu upotrebu svedite na minimum.

Posadio sam voćku - šta sad da radim?

Manje površine, kao što su travnjaci, bankovi cveća ili povrća, možemo aerirati. To je površinsko "paranje" zemlje koje omogućuje vazduhu, vodi i hranivima da prodru dublje. Takođe, možete dodavati organske materije (kompost). Gliste će vam pomoći u razbijanju zbijenog zemljišta. Osim što će ga prozračivati, one će ga i đubriti.


Tagovi

Voćnjak Voćne sadnice Kiselost zemljišta pH reakcija Zbijenost zemljišta


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.