Zemljište idealno, ali nema borovnice

Momčilo Paunović iz varošice Rudnik na istoimenoj planini, jedan je od retkih odgajivača borovnice uprkos tome što su uslovi na ovom području za gajenje ove vrste bobičastog voća skoro idealni.

Razloge, kaže Momčilo, treba tražiti u skupom sadnom materijalu i neizvesnom otkupu, ali i lošem iskustvu sa aronijom. Njegov zasad od 22 ara jedini je u krugu od 20-ak kilometara i on je već čitavu deceniju jedini u proizvodnji borovnice na Rudniku.

Zemljište idealne Ph vrednosti

"Borovnica traži kiselo zemljište sa Ph vrednošću od 4.2 do 5.3, a na planini Rudnik zemljište je upravo takvo. Zasad imam već deset godina kada smo kolega iz Belanovice i ja osnovali udruženje i uvezli sadnice iz Holandije. Imam 500 stabala i godišnji rod od 1.500 kilograma. Pošto sam ja hobista, meni je to dovoljno, jer od roda nešto prodajem u svežem stanju, a deo prerađujem u vino, sok, kompote i čajeve", kaže Momčilo.

Iskustva sa aronijom koče hrabrost odgajivača

Uprkos relativno dobroj otkupnoj ceni od 4 do 5 evra po kilogramu, Rudničani se ne odlučuju da gaje borovnicu. Momčilo kaže da je jedini u tom kraju. "U krugu od 20 kilometara nema nijednog proizvođača borovnica. Ljudi su uplašeni zbog lošeg iskustva sa aronijom, koja je posađena na velikim površinama. Kada je pre nekoliko godina došlo do medijske popularnosti, cena aronije je bila i 300 dinara, a prošle godine bila je tek 60. Proizvođači su sada samo na gubitku, jer troše ogroman novac na skladištenje i čuvanje u hladnjačama, a niko se više ne pojavljuje da je otkupi", objašnjava naš sagovornik.

Otkupna cena dobra, zarada u preradi

Za hektar zemljišta potrebno je 2.200 sadnica, ukoliko je plodored tri metra, a razmak između stabala metar i po. Cena sadnice se kreće od 4 do 5 evra za dvogodišnju biljku. Momčilov zasad je na 518 metara nadmorske visine, te plodovi ne stignu kada je cena udarna, tako da većinu roda prodaje po četiri evra. Vremenom je savladao tehnike pravljenja proizvoda od borovnice, te pravi matični sok, vino, džemove, čajeve. Sve je, kaže, prirodno, bez aditiva i dodatnog šećera. Svoje proizvode prodaje širom Srbije.

"Nemam sertifikat o organskoj proizvodnji, ali ova zemlja od kad ja pamtim nije tretirana nikakvim herbicidima niti pesticidima, tako da je svaki moj proizvod potpuno zdrav i bezbedan, a borovnica je sama po sebi lekovita. Biljku ne napada čak ni rutava buba, niti bilo koja bolest", dodaje Momčilo.

U gazdinstvu Paunovića, gde Momčilo u pravljenju lekovitih proizvoda pomaže i supruga Danka, ostao je i zasad aronije. "Aronija raste i na najoskudijem zemljištu. Sadnicu sada možete da nabavite i za 50 dinara. Nisu potrebna velika ulaganja, ali problem je prodati je u sirovom stanju, jer ona nije kao borovnica lako konzumna biljka, već je opora okusa. Jedino nam preostaje da je prerađujemo i tako nudimo na tržištu. Ona je poznata kao voćka koja je odlična za zdravlje i iskustva koja nam prenose naši kupci su zaista dobra", zaključuje na kraju razgovora Momčilo.