Ana Jergović: Nemam nameru da komercijalizujem ljubav prema konjima

Ana Jergović iz Otočca, mlada devojka, posvećena životinjama, svakodnevno radi na farmi krava, drži veći broj pasa, ali ističe kako konje doslovno obožava. Ako dođete u Gacku dolinu, nemojte se iznenaditi predivnim prizorom mlade devojke koja uživa u slobodi jahanja kroz prirodu. Ana sa konjima može takođe da se vidi i u nekim muzičkim spotovima.

"Konje držim već više od 15 godina i trenutno ih imam šest. Sve je krenulo iz čiste ljubavi prema životinjama, ali sa vremenom sam odlučila da preduzmem konkretnije korake tako da sam položila licencu pa mogu da se prijavljujem na tamičenjima. Učestvovala sam se na njih nekoliko, ali i shvatila da to nije ono što želim jer mi ne treba tuđa potvrda. Imam ih za sebe, ne moram nikome dokazivati njihovu vrednost, dovoljna je ljubav i privrženost koju osećam prema konjima, a i oni prema meni. Ne volim nikakvo forsiranje, životinje se vole i smatram da ih ne treba ni na šta terati", saznajemo od mlade Otočanke, koja bi lako mogla da se nazove i šaptačica životinjama.

Ljubav prema životinjama u njoj raste od najranijeg uzrasta

Ana je sa životinjama rasla. Već je kao sasvim mala devojčica dolazila sa njima u kontakt kod svoje bake, a onda je, sa sedam, osam godina, iskazala želju za jahanjem. "Uživala sam sa konjima i poželela da imam sopstvenog. Roditelji su razumeli moju žarku želju tako da su jednoga dana odlučili da mi kupe prvog konja. A danas imam raznih", govori. Jedino materijalne koristi nema, ali kaže da joj nije potrebna jer toliko lepote i životne radosti dobija od životinja o kojima brine da joj je to sasvim dovoljno. Ne može se novčano izraziti ta vrednost i nema želju da komercijalizuje svoj hobi. "Jedina želja mi je da, kada se ujutro probudim, prvo kroz prozor vidim njih i to je sve", dodaje.  

Ana je vrlo brzo sa svojom velikom ljubavi prema konjima 'zarazila' i prijatelje tako da su i oni počeli njima da se bave. "Jedno vreme bilo nas je u ekipi poprilično tako da smo čak pripremali i predstave sa konjima. Za naše sugrađane održali smo predstavu pod nazivom 'Vinetu' sa ljubavnom tematikom", priseća se.

Snažnu vezu konja i čoveka teško je opisati rečima

"Naše prijateljstvo intenzivno traje nekih 10-ak godina. Ana je prva počela da se bavi sa konjima na našem području, a i mene je to jako privlačilo, stalno sam hteo da budem u njihovoj blizini. Što se tiče jahanja, u to me gurnula ona, sećam se kako joj je bilo zabavno da me gleda dok se mučim na konju", priseća se Anin prijatelj Mario. Kroz smeh kaže da je to bila 'živa komedija'! Tada su još bili deca, priča o vremenu od pre 14 - 15 godina. Danas se oko njegovih konja, osim Marija, brinu njegov brat i snaja.

"S obzirom da radim sa ljudima, potrebno mi je da se malo distanciram od svega. Onog trenutka kada uzjašem konja, nestaju sve misli, brige, otvara mi se jedan sasvim drugi svet. Ne znam kako da odgovorim na pitanje kako se tada osećam - ne mislim zaista ni o čemu, ne osećam, samo uživam. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali čini mi se da dok sam na konju uopšte ni ne postojim", opisuje Mario.

Ana i Mario sa prijateljima ponekad odu na kupanje na Gacku i tada posebno uživaju. Kažu da je to divna kombinacija prijatnog sa korisnim jer se i druže i jašu i brinu o svojim ljubimcima. Dok konji odmaraju, 'ekipa' pipremi roštilj i uživa. A i njihovi ljubimci odmaraju i uživaju na zelenim pašnjacima. "Da bi ljudi shvatili koliko su čovek i njegov konj povezani, moraju to da dožive, ne znamo kako tako nešto da opišemo rečima. Konj i jahač funkcionišu kao jedno", opisuje dvoje prijatelja.

Druženje sa drugim jahačima, velika je radost

Ana sama brine o svojim konjima, a ako nje nema, uskoče prijatelji. Takođe, radi i sa drugima koji se bave jahanjem kada je zamole. "Ljudi koji period života provedu baveći se sportskim konjima, drugačije reaguju na životne okolnosti - deluju staloženije, mirnije, nauče da kontrolišu svoje reakcije na stres. S takvim konjima ništa se ne postiže na silu i oni zapravo nauče čoveka kako se živi. Kada su u pitanju životinje i njihova dobrobit, Ana ne zna reći ne. Ona je izuzetna osoba i prijatelj sa kojom se rado družim, a stalna tema naših razgovora su konji, naravno.

U svakom trenutku spremna je da pomogne i da sve od sebe kad su prijatelji i životinje u pitanju. Tada ne postoji loše vreme, pogrešno doba dana ili druge prepreke. Ujutro, popodne i uveče spremna je da pomogne, bez obzira čime se tog trenutka bavila", saznajemo od Damira Jurkovića, uzgajivača punokrvnih arapskih konja iz Gacke doline i Aninog prijatelja.

Pre dve godine krenula je na tzv. daljinska takmičenja (Endurance) gde jaše 50-ak i više kilometara. Najduže je jahala 64 kilometra, ali čini joj se da to nije prava stvar za nju. "Prolazi se više puta kroz ista područja tako da što se duže jaše, to je zapravo manje zanimljivo. Kroz ta takmičenja videla sam koliko je priroda savršena. Osim toga, najviše uživam u jahanju na svom konju u društvu ljudi toliko sličnih sebi", govori.

Članica je konjičkog kluba Garić, registrovanog u Garešnici i kaže da je do toga došlo sasvim slučajno. "Na Endurance trkama upoznala sam mnogo divnih ljudi. Najlepše u svemu je druženje sa jahačima, često se posećujemo i ostajemo jedni kod drugih po nekoliko dana, a i duže", navodi.

Uživa u radu na farmi krava, a planira da ima još veću

Farma na kojoj radi smeštena je u selu Čovići. "Volim da radim na farmi jer volim generalno svaki posao oko životinja. Fizički je ponekad teško, ali kad znaš da te životinje zavise od tebe, da li ćeš ih nahraniti ili ne, onda više nije teško. Uvek pokušavam da budem pozitivna i vesela kada dođu neki teži dani. A najteže mi je kada moram da prodam ili uklonim neku životinju iz štale jer se jako vežem za njih, toliko da ih sve razmazim", kaže.

U budućnosti se nada velikoj farmi i kaže da mladi moraju da uživaju, ali i da se prihvate posla i odgovornosti. Ana Jergović od napornog rada ne beži, ali zato ima izduvni ventil, a to je beg u prirodu u dobrom društvu - najčešće na jednom od svojih konja.