Istorijska bašta iz Kragujevca potiče još iz 18. veka. Njenu tapiju lično je overio knjaz Miloš Obrenović. U njoj još uvek žive biljke donete sa Hadžiluka iz Jerusalima. I nije na prodaju.
Iste godine kada je donet Francuski ustav predak porodice Ćirović iz Kragujevca je kupio plac u ovom gradu i zajedno sa kućom je tu formiran vrt, koji i danas opstaje u manje- više izvornom obliku, kakav je bio i u 18. veku.
Predrag Ćirović i njegov sin Bogdan, koji je šesta generacija na istom imanju, i posle 226 godina od kada je zasađena prva biljka, sa istim entuzijazmom održavaju baštu.
Istorija ovog dvorišta zaista je duga. Prvi trag je iz 1791. godine kada su preci kupili ovaj plac.
"Moj predak Hadži Nastas Dimitrijević- Ćirović prvi je Kragujevčanin koji je 1829. godine posetio Hristov grob. Iz Jerusalima je doneo juku, smokvu i jednu ružu. Kragujevac je tada bio negde između Habzburške monarhije i Osmanlijskog carstva. Prvi pisani dokument potiče iz doba Miloša Obrenovića. On je overio tapiju o ustupanju dela placa 25. maja 1829. godine", kaže Predrag Ćirović.
Tapija kneza Miloša Obrenovića
Dugačko dvorište prekriveno travnjakom opasano je perunikama i ružama. Ovu istorijsku baštu nasledio je Todor, koji je vodio trgovine kod knjaza Miloša. Baštu je ostavio u nasledstvo Vladislavu, koji je imao četvoricu sinova. Školovao ih je u Lionu i Marselju na vojnim akademijama, ali je Dragoslav jedini doživeo da nasledi vrt. On je tapiju prosledio našem domaćinu Predragu.
Svaki detalj u ovom dvorištu odiše autentičnošću. Pa i žardinjere, koje su napravljene od kamena, niski zidovi pokriveni biber crepom, korito od kamena koje je tu od kako Predrag zna za sebe.
Ruža iz Jerusalima i dalje cveta. Juka je u centralnom delu dvorišta, a smokva i dalje rađa. Ukrasi takođe podsećaju na prošla vremena. Stare ratarske mašine obojene u žive boje mesto su za čuvarkuće. Cveće je u bakračima i zemljanim posudama.
Ruža koju je Hadži Nastas Dimitrijević- Ćirović doneo iz Jerusalima
Dvorište je dugačko 105 metara i široko 20. Betona ima u tragovima, tek jedna uska staza pored niza od tri kućice i nije teško shvatiti da za održavanje ovog prostora treba dosta vremena. Međutim, Predrag, koji je inače veliki zaljubljenik u prirodu i u koncept zdravog života, ne odustaje:
"Ovo je naša priča. Nemamo samo staro dvorište, već i kuća u kojoj živimo potiče iz tog doba. Adaptirana je tek toliko da u njoj može normalno da se živi. Pazimo na svaki detalj da očuvamo istoriju naše porodice. Ne prodajemo ništa od ovoga, jer tako čuvamo sećanje na pretke, a to nije za trgovinu".
Ovakav stav i ljubav prema bašti predaka možda i ne bi bila čudna, da se istorijski vrt ne nalazi u strogom centru Kragujevca. Zelena oaza Ćirovića okružena je stambenim zgradama i gradilištima koja svakodnevno niču oko njih i na kojima bruje građevinske mašine.
"Investitori često dolaze i nude novac. Ali, odolevamo. Ono što ste nasledili, dužni ste da prosledite dalje, a ne da prodajete", kaže Predrag.
Foto: Magdalena Nenković
Foto prilog
Tagovi
Autorka
