Da li bršljan šteti stablima? Mitovi i činjenice o jednoj od najpotcenjenijih biljaka

Bršljan (Hedera helix) često izaziva podeljena mišljenja među građanima, baštovanima i šumarima. Dok ga jedni smatraju ukrasnom i korisnom biljkom, drugi su uvereni da "guši" stabla i dovodi do njihovog propadanja. Ipak, šta kaže nauka? Da li ova je biljka zaista pretnja ili tek pogrešno shvaćen stanovnik naših šuma i vrtova?

Ova, večito zelena drvenasta penjačica se pomoću sitnih adventivnih korenčića pričvršćuje za podlogu, najčešće debla stabala, stene ili zidove. Može da naraste i do 30 metara visine, a stariji primerci razvijaju impresivnu debljinu.

Iako se često veruje suprotno, bršljan nije parazit. Njegovi korenčići ne prodiru u stablo niti iz njega crpe vodu i hranljive materije. Oni služe isključivo kao "sidra" koja biljci omogućavaju rast prema svetlu. Upravo zbog toga tvrdnje da ubija stabla nemaju osnova.

Zašto onda postoji loša reputacija?

Deo zabune proizlazi iz njegovog izgleda. Kada se popne visoko u krošnju, razvija gustu lisnu masu koja može da prekrije delove stabla. U toj fazi menja i oblik listova i počinje da cveta i donosi plodove.

Takav bujan rast može ostaviti utisak da bršljan "preuzima" stablo. Ipak, za razliku od nekih tropskih biljaka poput tzv. "daviteljskih smokava", koje zaista mogu obaviti i ugušiti domaćina, bršljan to ne čini.

U većini slučajeva, posebno kod zdravih i snažnih stabala, on ne uzrokuje štetu. Ipak, stručnjaci upozoravaju na nekoliko mogućih indirektnih uticaja.

Na primer, u uslovima suše može doći do određenog takmičenja za vodu iz zemlje, iako to još nije dovoljno istraženo. Veći problem može predstavljati dodatna težina koju stvara u krošnji.

Kod oslabljenih stabala, posebno onih napadnutih bolestima ili gljivicama, to može povećati rizik od lomljenja ili izvaljivanja tokom jakog vetra.

Neprocenjiva vrednost za prirodu

S druge strane, ekološka uloga bršljana izuzetno je velika. Njegovi cvetovi pojavljuju se kasno u godini, najčešće u septembru i oktobru, kada je većina drugih biljaka već precvetala. Upravo tada on postaje ključan izvor hrane za pčele, leptire i druge oprašivače.

Njegov cvet privlači brojne insekte, a zujanje oko biljke često se može čuti već s nekoliko metara udaljenosti. Zanimljivo je da je još Aristotel zapisao kako su u antičko doba pčele proizvodile med upravo zahvaljujući obilnom cvetanju bršljana tokom zime.

Med od bršljana rešava grlobolju i kašalj?

Nakon cvetanja, tokom zime dozrevaju plodovi koji su važan izvor hrane za ptice poput kosova i drozdova. Njegovo lišće u hladnijim mesecima služi i kao hrana za jelene i srne. Osim toga, biljka pruža sklonište brojnim organizmima, od insekata do gljiva.

Koristan i za ljude

Ima i lekovita svojstva. Ekstrakti njegovih listova bogati su saponinima i koriste se u preparatima za ublažavanje kašlja i problema sa disajnim putevima. U preporučenim dozama sigurni su za primenu, iako kod osetljivih osoba može doći do blagih alergijskih reakcija.

Uprkos uvreženim mitovima, bršljan nije neprijatelj stabala. U većini slučajeva reč je o biljci koja živi u saživotu sa svojim "domaćinom", bez direktne štete. Njegova ekološka vrednost, posebno za oprašivače i ptice, čini ga važnim delom prirodnih ekosistema.

Stručnjaci zato preporučuju da ga se ne uklanja rutinski, osim u situacijama kada predstavlja stvarnu opasnost za stabilnost stabla ili sigurnost ljudi. Promena percepcije o ovoj biljci, koja datira još iz vremena antičkih mislilaca, očigledno će zahtevati još vremena, ali nauka je jasna: bršljan nije "ubica stabala", već vredan saveznik prirode.