Najčešći prenosilac štenećaka je čovek, koji unosi virus mehaničkim putem, na primer preko cipela.
Jedna od najopasnijih bolesti za pse jeste štenećak, a najčešće od njega stradaju štenci i mladi psi. Reč je o virusnom oboljenju, a ukoliko pas nije vakcinisan, to se dešava u periodu kada se štene odbija od sisanja. Kako pas odrasta, tako se i smanjuje mogućnost oblevanja, ali ona ipak nije isključena.
Štenećak se javlja najčešće u hladnijem periodu, odnosno tokom jeseni i zime, mada može da se pojavi i tokom cele godine. Kao okidač za obolevanje je nazeb, avitaminoza, pothranjenost ili crevni paraziti. Ovaj virus nije ni malo bezazlen, brzo se širi, tako da zaraženi štenci često zaraze zdrave jedinke.
Štenećak se prenosi iskašljavanjem i kapljicama iz nosa, usta ili konjuktiva. Ukoliko pređe u kasniji stadijum, virus se prenosi preko urina i fecesom. Trebalo bi napomenuti da su iscedak iz nosa, kao i bale iz usta, veoma infektivni, te se bolest manifestuje 5-6 dana posle infekcije.
Nije redak slučaj da su vlasnici začuđeni i pitaju se kako je moguće da štene ili štenad obole, ukoliko još nisu izlazili iz kuće ili boksa, odnosno ako nisu još odvojeni od majke. Razlog je vrlo jednostavan, jer u ovim situacijama najčešći prenosilac je čovek, koji unosi virus mehaničkim putem, na primer preko cipela.
Inkubacija kod pasa traje od tri do sedam dana. Najčešći simptomi su da štene, odnosno pas, postaje mrzovoljan i odbija hranu. Nakon toga mu raste telesna temperatura, koja doseže i do 41°C. Iz njuškice mu se javlja vodenast iscedak, a sluzokoža očiju je crvena, odnosno krvava. Pogled i oči su mutne, a u uglovima očiju se nalaze krmelji.
Pošto je reč o podmukloj bolesti, nakon ovih simptoma, odnosno posle dva ili tri dana, dolazi do značajnog poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja psa i upravo ovaj boljitak zna da zavara vlasnike pasa, jer za dan do dva ponovo se javljaju poremećaji opšteg stanja, samo sada sa znatno težim simptomima.
Sada virus štenećaka "napada" skoro sve organe pa, u zavisnosti od toga kakvi simptomi preovladuju, može se govoriti o nekoliko najtežih slučajeva: kataralni, kožni, crevni, plućni i nervni štenećak.
Kožni
Kod kožnog oblika štenećaka kod psa se pojavljuju karakteristične promene na koži, najčešće na unutrašnjim stranama butina, na stomaku, zatim na skrotumu. Kod kožnog oboljejna najpre se pojavljuju crvene mrlje na koži, da bi se kasnije stvorile vezikule odnosno čvorići ispunjene žuckastom limfom. Za nekoliko dana nastaju krastice.
Crevni
Crevni štenećak je karakterističan po zapaljenju sluzokože želuca i creva. Od simptoma pojavljuje se sušenje usta, jezik je beo, zadah je često veoma neprijatan, odnosno smrdi. Pas počinje učestalo da povraća i da ima dugotrajan proliv. Izmet je u ovom slučaju penušav i krvav. Pas ne uzima hranu.
Plućni
Kao što i sama reč kaže, plućni oblik štenećaka odlikuje se težim promenama na plućima i drugim delovima respiratornog trakta. Javlja se kašalj, teško disanje. Iz nosa curi iscedak tamne boje.
Nervni
Radi se o nervnom tipu štenecaka, jer virus napada nerve. Ovde se inače radi o najtežem obliku bolesti. Pas naglo promeni svoje ponašanje, najčešće postaje uplašen, zatim i agresivan i ujeda sve oko sebe. Glavu zavlači u ćoškove. Delujući na nervni sistem, virus može izazvati paralize i pareze (oduzetost) ili prenadraženost. Oduzetost se prvo uočava u nesigurnom hodu. Tada se prvo javlja oduzetost zadnjeg dela tela.
Štenećak je teško izlečiva bolest. U slučajevima da se pas preboli, često ostaju posledice, kao što je gubitak čula mirisa, slepoća, žuti ili crni zubi, gluvost. U zavisnosti od nastalih komplikacija, štenecak traje i do tri nedelje, a smrtnost je od 30 do 80 odsto.
Najbolja zaštita pasa je vakcinacija. Prvu vakcinaciju štenadi treba obaviti u starosti od sedam do devet nedelja, a sa tri meseca starosti treba ponoviti vakcinaciju (revakcinacija). Kao veoma dobra mera pokazalo se vakcinisanje kuja neposredno pred parenje, ili u prvoj trecini graviditeta. Takve ženke daju otporniju štenad.
Foto: Pitsch / Pixabay
Tagovi
Autor
