Kada brati kokičar i kako ga sušiti

Kod uzgoja kukuruza kokičara, za razliku od šećerca, možemo biti puno opušteniji kada je u pitanju berba - ne mora se pratiti kada je na vrhuncu slatkoće nego ga jednostavno pustiti da dozre. 

Kukuruz kokičar najbolje je ostaviti u bašti sve dok stabljika ne dobije braon boju i dok se ne sasuši. Bere se ručno, uvijanjem i povlačenjem svakog klipa sa stabljike. 

Berbu nemojte odlagati, obavite je pre nego što kukuruz zahvati mraz. 

Treba četiri do šest nedelja sušenja

Kokičar možete pripremiti za sušenje još na stabljici. Sa klipova povucite komušinu pa će se kokičar delimično osušiti. 

Kokičar treba oko četiri do šest nedelja sušenja na vrlo provetrenom mestu do potrebne vlažnosti od oko 13 - 14%. Ako niste sigurni da li su zrna dovoljno suva i ako nemate merač vlage, u određenim vremenskim razmacima okrunite 100 zrna i iskokajte ih. 

Naime, ova vrsta kukuruza neće ispucati (odnosno iskokati se) ako nema optimalnu količinu vlage unutar zrna. Kada se zrno zagreva, vlaga isparava i uzrokuje da zrno pukne, odnosno, da se iskoka. 

Može se čuvati godinama

Klipovi kokičara mogu da se suše u platnenim vrećama koje mogu biti obešene u garaži ili sličnoj prostoriji ili ih raširite napolju, na mestu gde oko klipova cirkuliše topli vazduh. 

Nakon mesec dana sušenja, zrna možete okruniti sa klipova i odložite ih u tegle sa poklopcem. Ovaj kukuruz može da se čuva godinama u hladnim, suvim, tamnim uslovima, u podrumu ili sličnim prostorijama.