Hobi kojim se bavi, Slavko Budić iz Male Moštanice, još od detinjstva doneo mu je mnogo zadovoljstva, prijateljstva širom zemlje pa i dalje, i to je ta najvažnija karika u lancu koji plete decenijama.
Detinjstvo nam kažu neretko trasira životnu stazu, ono što tada zavolimo ostaje u nama dugo, pa i do samog kraja. U to je siguran i Slavko Budić iz Male Moštanice. Rođen na selu, odrastao uz životinje, koje je zavoleo i sa njima se druži i danas.
"Meni su životinje vrlo često mnogo bolji prijatelji nego ljudi i uživam da ih gajim, da vodim računa o njima, i da uživam u njihovom društvu", kaže Slavko.
Njegovo društvo je brojno i raznoliko, u jednom delu dvorišta gaji tridesetak kokošaka i to ne bilo kakavih već kvalitetnih rasnih.
"Gajim jednu izuzetno otpornu rasu australorpe, koja pre svega služi za kvalitetno meso i mnogo jaja u domaćinstvu izuzetna zimska nosilja, krupna i vrlo otporna što je jako bitno."
Slavko je član i potpredsednik obrenovačkog društva odgajivača ukrasne živine. Aktivan je u samoj organizaciji ali i kao izlagač na izložbama, i baš tu su stigle potvrde da je uspešan odgajivač. Tokom svih tih godina osvojio je mnogo nagrada i priznanja.
"Dugo godina pratim rasu i kupujem sa strane petlove, 'osvežavam krv', tako da je i priznanja bilo dosta, nažalost moj posao i način života koji sada živim ne omogućava mi baš da izlažem i budem prisutan na izložbama onoliko koliko bih želeo, ali nadam se da će se to u neko skorije vreme promeniti", kaže Slavko.
Uz kokoške Slavko gaji i ukrasne golubove i svakoga dana, kako kaže uživa u njihovoj lepoti i pesmi.
Golubovi pismonoše koji leče 'povrede' i osvajaju šampionske titule
"Gajim golubove lepezane sa kojima sam jako dugo i 'priekre' sa kojima sam poslednjih pet, šest godina. Takođe, to su golubovi koji su u ovom slučaju samo ukras, oni su jako lepi, mirni u raznim bojama, i eto ispunjavaju moje dvorište i mene zvukom i njihovim fizičkim izgledom raznoraznih boja."
Uz pesme golubova, ovaj zaljubljenik u životinje vreme provodi i pored svoja četiri šarplaninca, oni su mu treća pasija, posebna priča i poseban izazov. Sa šarplanincima je učestvovao na svim izložbama u zemlji, od opštinskog do saveznog nivoa.
"Takmičim se sa psima redovno. Bio sam jesenas na beogradskom sajmu, redovan sam i na obrenovačkoj izložbi, međunarodnim izložbama, a već petnestak godina redovan sam na državnim izložbama. Smatram da svi koji uzgajaju bilo koju rasu treba da izađu, da državna prvenstva budu masovna i da pobede na tim prvenstvima budu značajnije i teže", predlaže naš sagovornik.
Slavko je odgovoran vlasnik i osim ljubavi koju im nesebično poklanja, trudi se da se maksimalno posveti svojim ljubimcima, satisfakcija za to su mu nagrade. Hobi kojim se bavi još od detinjstva doneo mu je mnogo zadovoljstva, prijateljstva širom zemlje pa i dalje, i to je ta najvažnija karika u lancu koji plete decenijama.
"Jedna velika karika u lancu je da se prijateljstva nova stiču i da se stara obnavljaju. Mi idemo na izložbe i u Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i dolaze nam ljudi, pa smo mi ovde njima domaćini."
Ta prijateljstva su mu najvažnija, vrednija i od nagrada i ponosan je i na njih i na to što je uspeo da ljubav prema životinjama prenese i na porodicu koja deli tu njegovu strast.
Tagovi
Autorka
