Krečenje stabala: Evo 5 zanimljivosti o staroj praksi koja je i danas korisna

Krečenje stabala voćaka jedna je od starih praksi koje se i danas s razlogom preporučuju, naročito hobi voćarima sa malim, dvorišnim voćnjacima. Ne zahteva skupu opremu niti mnogo vremena, a može pomoći u zaštiti stabala od pucanja kore, štetočina i temperaturnih šokova.

Ipak, važno je znati kada, kako i čime krečiti, jer pogrešni dodaci ili loš tajming mogu naneti više štete nego koristi - ne samo stablu, već i njegovoj okolini.

Zašto se kreče stabla?

Iako je lepo videti stabla čije je podnožje bele boje, krečenje voćaka nije estetski zahvat, već preventivna mera zaštite. Bela boja štiti koru od naglih temperaturnih promena, budući da zimi i u rano proleće sunce zagreje tamnu koru, a noćni mraz je naglo ohladi - što može dovesti do pucanja. Belina reflektuje sunčeve zrake i smanjuje taj stres.

Zašto puca kora stabla i kako sanirati pukotine?

U kasnijem periodu smanjuje se rizik od ožegotina kore, posebno kod mladih stabala i voćaka sa tanjom korom. Takođe, otežava prezimljavanje štetočina čija jaja i larve prezimljavaju u pukotinama. Premaz ih ne uništava u potpunosti, ali im otežava opstanak. Na kraju, delimično može smanjiti razvoj gljivičnih bolesti, naročito onih koje ulaze kroz oštećenu koru.

Kada je pravo vreme?

Idealno vreme za hobi voćare je kasna jesen ili zima, po suvom vremenu. Međutim, ovaj posao se može obaviti i u rano proleće, ako se zimi nije stiglo. Dakle, bolje i u martu nego nikada.

Važno je da se ovaj posao ne obavlja po kiši, jakom mrazu i tokom aktivne vegetacije.

Koje voćke krečiti?

Krečom se premazuju voćke kao što su jabuka, kruška, šljiva, trešnja, orah i druge, a posebno se preporučuje za mlada stabla koja su vrlo osetljiva. I starija stabla sa ispucalom korom takođe imaju koristi.

Važno je da se ne kreči celo stablo, već deblo do prvih ramenih grana, a u zavisnosti od vrste voćke, može se premazati i njihov donji deo.

Recept za krečno mleko

Za hobi voćnjake i okućnice najsigurnije rešenje je gašeno kreč (kalcijum-hidroksid) umešan u vodi, a ova se otopina naziva i krečno mleko. Za izradu je potrebno pet litara vode i jednog kilograma kreča. Sve se dobro izmeša i otopina je spremna za upotrebu nakon dva sata. Smesa treba da bude gustine ređeg jogurta, da se lako nanosi, ali da ne curi.

Postoje i recepti u kojima se uz kreč dodaje sumpor i kuhinjska so, a ponegde i bakar.

Kada obaviti krečenje stabala voćki?

Nikako nemojte dodavati preparate kao što su pesticidi, deterdženti, razna ulja i slično, jer mogu oštetiti koru, zagaditi zemljište, štetni su za korisne organizme i životinje. Dakle, ako želite što prirodniji način, čisti kreč i voda su dovoljni.

Kako pravilno i koliko često krečiti?

Ako je potrebno, prvo lagano očetkajte staru, oljuštenu koru. Smesu nanesite četkom ili valjkom. Deblo prekrijte ravnomerno, bez debelih naslaga. Nije cilj da bude što belje, već da predstavlja zaštitni sloj.

Krečiti je dovoljno jednom godišnje, a ako ga kiša ispere, postupak se može ponoviti.

Ako imate neki savet, podelite ga s nama u komentaru ispod teksta.