Krešimir u Vijetnamu peče rakiju od manga: Napravio sam nešto što drugi nisu uspeli

"Cela suprugina porodica iz Vijetnama nije mi verovala da se u njihovoj klimi može proizvesti rakija od voća“, priča Krešimir Ilić iz Ernestinova u susednoj Hrvatskoj , a koji se trenutno nalazi u Ho Ši Minu u poseti tazbini.

Dugo godina bavio se automobilima, odnosno ugradnjom autogasa, u čemu je bio vrlo uspješan. Posao je bio zahtevan i iscrpljujući, pa je odlazio na godišnji odmor svaka dva mjseca. Godine 2019. oženio se Mari ThuTrang, koju je upoznao na jednom od svojih brojnih putovanja.

"Prošle godine uspeo sam da napravim prvu fermentaciju i dobili smo prvu rakiju od manga. Ali nije bila previše ukusna. Budući da sam za vreme boravka u Vijetnamu uvek ograničen vremenom, tokom cele prošle godine u Hrvatskoj učio sam o destilaciji, kupovao voće i nabavio kotao za pečenje. Testirao sam različite načine fermentacije i razne vrste kvasaca“, priča nam.

Domaća prepečenica od kajsije

A sve je počelo kao gest pažnje prema novoj porodici. Prilikom venčanja u Vijetnamu, Krešimir je iz Slavonije doneo tradicionalne delikatese - kulen, šunku i rakiju.

"Cela priča zapravo počinje na našem venčanju. Doneo sam domaću prepečenicu od kajsije koju je pripremio moj otac, kao i kulen i šunku. Suprugina porodica bila je oduševljena tim darovima“, priseća se on prvih reakcija koje su mu dale ideju za nesvakidašnji poduhvat.

Budući da je pri svakom dolasku bio ograničen carinskim pravilima i mogao uneti tek dve litre pića, odlučio je da uzme stvar u svoje ruke i pokuša da peče rakiju na način kako se to radi u slavonskom šoru.

"Svaki put kada dolazimo, donesem nešto novo, da isprobaju nove ukuse, ali kajsija im se najviše dopala", priča. U zemlji kojom dominira pirinčana rakija, Krešimir se susreo s ukusima koji su mu bili potpuno strani i neprihvatljivi.

"U Vijetnamu proizvode isključivo rakiju od pirinča, koja je užasnog ukusa - kao da je pomešana s benzinom - i to pokušavaju da poboljšaju potapanjem žen-šena, otrovnih zmija i voća, ali bez uspeha“, objašnjava.

Posebno ga je šokirao običaj stavljanja kobre i drugih otrovnica u boce. "Stavljaju šest najotrovnijih zmija Vijetnama, unutra je i kobra. Tast mi kaže da to pomaže za bolove u kolenima i kojekakve gluposti, ali po meni je to samo praznoverje, piju to zbog dokazivanja“, smeje se on.

Preko grešaka do savršene mangovače

Njegov put do savršene, nazovimo je tako, mangovače bio je obeležen učenjem na greškama. Dok je kod kuće eksperimentisao s viljamovkom na pet načina te kombinacijom dunje i meda, vijetnamski uslovi tražili su nove asove iz rukava. Prvi pokušaj sa 600 kilograma manga završio je potpunim krahom jer se voće pretvorilo u kiselinu.

"Tada sam shvatio zašto kod njih ne prave voćne rakije. Zbog visoke temperature. Nakon još jednog velikog neuspeha i puno razmišljanja, pripremio sam opet 500 kilograma manga i - bam - dobio oko 15 litara po kazanu“, s ponosom ističe.

Prema njegovom subjektivnom utisku, rezultat je izuzetno ukusan napitak. Destilat od manga pokazao se izuzetno bogatim i aromatičnim, znatno nadmašujući naše domaće varijante. Mirisi su intenzivni i slojeviti, a ukusi puni i izraženi; moglo bi se reći da je doživljaj pet puta bogatiji od uobičajene, "domaće".

"Svi njihovi prijatelji koji su je probali poslednjih dana imali su samo reči hvale. Ukratko, skoro pa je više i nemamo."

Vijetnam je zemlja u usponu

Godina 2022. bila je prelomna za njegovu porodicu. Teški trenuci tokom porođaja supruge i nagomilani stres od posla s autogasom naveli su ga da zatvori servis i posveti se porodici. Iako njegova supruga ne želi da živi u domovini, azijsko tržište u usponu Krešimira snažno privlači.

"Vijetnam je zemlja u usponu. Poslednjih godina, od kada ja dolazim, brzina napretka je fascinantna“, kaže te dodaje da tu zemlju posmatra kroz skromne, ali nasmejane ljude koji najviše cene porodična okupljanja, poput proslave Tet Holideja - vijetnamske Nove godine. Porodična slavlja suprugine rodbine su masovne i nekad se okupi između 70 i 100 ljudi. U tom okruženju polako se isprepliću navike. Tokom vjenčanja, jedan njegov prijatelj pokazao im je da je bolje piti pivo hladno, umesto s ledom. Od tada cela suprugina porodica hladi pivo pre konzumacije.

"Budući da živim samo s Vijetnamcima, a malo ko od njih govori engleski, mogu da prenesem svoj subjektivni utisak stečen posmatranjem ljudi. To su osobe koje puno rade. Mnogi su siromašni, ali i dalje nasmejani, a deca se igraju na ulicama“, kaže.

Visoke akcize na alkohol

Tržište alkohola u Vijetnamu je izazovno, kaže on, a porezi su izrazito visoki, oko 65 odsto akcize i 10 odsto PDV-a. Dok lokalno stanovništvo pije slabija pića, poput već spomenute rakije od pirinča koja je od 28 do 38% alkohola, imućniji poslovni ljudi cene snagu i kvalitet destilata.

"S obzirom da mi se jedan šogor kreće u poslovnim krugovima, oni konzumiraju kinesku rakiju gde pola litre košta 280 evra, a jačina alkohola iznosi 53 odsto. Ja sam ovu gradirao negde između 52 i 54 posto, jer vole jače i drugačije varijante“, objašnjava.

Koje su najčešće greške u pravljenju rakije - priprema, skladištenje, kvasci, voda...?

Za pečenje sada koristi profesionalniju opremu od kombinacije inoksa i bakra, umesto prvobitnog aluminijskog kotla. Iako porodica nakon uspešnog ovogodišnjeg pečenja pokazuje interesovanje za otvaranje prave destilerije, Krešimir ostaje prizeman. Za njega je trenuto najveći uspjeh to što je dokazao da se u tropskoj klimi može proizvesti vrhunsko voćno piće.

"Napravio sam nešto što drugi nisu uspeli i dokazao porodici da nisam osoba koja priča prazne priče“, zaključuje kroz smeh. Posljednji put kada smo se čuli, pekao je rakiju od ananasa.