Kunići - hobi koji leči stres

Još od detinjstva Jovica Acković iz Bariča svakodnevno dugouhim, krznenim lepotanima, zečevima, poklanja pažnju i pruža svu potrebnu negu.

Ljubav prema kunićima, kako Jovica kaže, rodila se slučajno, a dovoljno je da provedete samo nekoliko minuta u druženju sa njima i biće vam jasno zašto ljubav traje godinama.

Kunići mogu da žive i 15 godina

Prosečan životni vek ovih ljubimaca je od osam do 10 ili 12godina, a uz dobru negu i malo sreće neki kunići mogu živeti i do 15 godina. Rasa belgijskih orijaša, koje Jovica drži u svom domaćinstvu, mogu biti teški od sedam do 10 kilograma. Vakcinacija ovih krznenih životinja je neophodna, a kunići najčešće mogu oboleti od dve bolesti, jedna je mixolat matosa, a druga virusom izazvana bolest krvarenja.

"Prvi kontakt sa ovim životinjicama je došao još u mojoj ranoj mladosti, u osnovnoj školi, kada sam od drugara na poklon dobio nekoliko kunića. Neko vreme sam ih gajio i bilo je tu još nekih životinja, međutim život je doneo nove obaveze i prestao sam sa njihovim odgojem. Ipak, 2013. godine nabavio sam ponovo par belgijskih orijaša i tako je sve ponovo počelo", kaže Jovica.

Hobi koji leči stres, a ne oduzima mnogo vremena

Šampioni u kavezima

Vremenom, usledila su učešća na izložbama sitnih životinja širom Srbije, a Jovica ponosno ističe da trenutno u svom domaćinstvu gaji prave šampione:

"Trenutno se sada u kavezima nalaze šampionka Srbije za 2017.godinu u Somboru, imamo i jednog pobednika najlepših kunića u Rumi, takođe su tu i potomci od nekih prvaka koji su bili u Obrenovcu i Zrenjaninu, koji su me nažalost napustili ovog sušnog leta. Ova suša je jako loše uticala na njih, zimu lako podnose, ali ih suša desetkuje. Trenutno brojim nekih 12 komada sa podmlatkom, а biće takođe i kunića koji će izaći na izložbe, doduše u manjem broju nego proteklih godina, ali se nadamo da ćemo izaći bar na tri izložbe".

Hobi koji leči stres

Svima onima koji vole životinje ovaj domaćin preporučuje gajenje zečeva, jer kaže da ovaj hobi nije zahtevan, ne oduzima vreme i novac, a pruža mnogo. To se ne meri brojem pehara i medalja, ističe Jovica:

"Dovoljno je možda izdvojiti nekih sat vremena dnevno i to pola sata ujutro i pola sata uveče. Bokseve čistimo dva puta mesečno, a bitno je da zečevi uvek imaju sveže slame, balirane deteline, kabaste hrane, granule, ječam, kukuruz. Sve se to polako izmeša, potrebno je da uvek imaju i čistu vodu. Odgoj nije težak, takođe je neophodna i preventivna vakcinacija.Ovaj hobi predstavlja jedan vid lečenja od sadašnjeg brzog života. Uživamo u posmatranju kunića, čekamo sezonu koćenja, mladi na svet uglavnom dolaze posle 30 dana. Negujemo male, tako da je to zaista jedan divan hobi".

U tom grmu leži zec

U obavljanju svakodnevnih obaveza dragocena je i pomoć porodice. "Moja ćerkica je moja najveća pomoć i zbog nje sam zapravo i započeo ovaj hobi, kako bi ona upoznala životinje i živela u harmoniji sa prirodom i životinjama", ističe Jovica Acković.

On je očigledno pronašao svoj grm u kome leži zec, jer je u ovom hobiju pronašao zadovoljstvo, koje samo ljubav prema životinjama može da pruži.

Foto: Jovica Acković