"Nikada, mi Filipovići, nismo uprezali konje za oranje. Najlepša grla izrodili smo samo za svetkovine", kaže Radoslav.
Porodica Radoslava Filipovića iz Kuzmina ima 12 jutara zemlje, a u plastenicima se bave povrtarstvom. Ipak, posebna ljubav su im konji i to - lipicaneri. Imaju tri ljubimca i jedno ždrebe.
"Ne bih ga dao ni za kakvo blago. Stalno ljudi traže da ga kupe. Ne dam ga. A ne dam ni ove matore. Ne bi oni nigde u paradi bili, kao kod nas. To vam potpisujemo i ja i moj brat Stefan", kaže za Novosti Nemanja Filipović.
Nemanja je konja dobio od dede Draška, kada je bio drugi razred, za odličan uspeh. Tada je obnovljena tradicija, a kako kaže otac Radoslav, velika je radost bila u kući:
"Nikada, mi Filipovići, nismo uprezali konje za oranje. Najlepša grla izrodili smo samo za svetkovine. Venčanja, krštenja, kada se krov na kući podiže. Najlepšim vezom na peškirima kitili smo, tada, naše konje. Išli u badnjačke povorke, božićna jahanja.Vole Sremci to".
Objašnjava i da lipicaneri osećaju čoveka i da prepoznaju dobro i loše u njemu: "Ako je loš, povuku uši unazad. Pobune se, da tako kažem. Imaju čula za negativnu energiju".
Održavati lipicanere nije lako, govore domaćini i napominju da je potrebno mnogo odricanja.
Foto: I.Marinković
Izvori
Tagovi
Autorka
