Ljubav prema konjima kao motiv za život na selu

Život u gradu privlačan je velikom broju mladih koji su rođeni i žive na selu. Kada se neko ko je rođen i živeo u gradu okrene selu, to obično izaziva čuđenje okoline.

Srđan Stojanović (27) odlučio je da ostvari svoj san. Od malih nogu sanjao je da ima konje, ali je mislio da je njegov san nedostižan i teško ostvariv. On je rođen i živi u Kraljevu, a studirao je u Beogradu, ali su njegovi snovi išli u drugom pravcu."Odrekao sam se auta, letovanja, svega da bih se posvetio onome što volim. Naravno, roditelji su mi u svemu pomogli, ali je ideja bila moja. Tako da smo 2013. godine kupili imanje u okolini Kraljeva, u selu Cvetke", na početku razgovora objašnjava Srđan. On sada više vremena provodi u selu, nego u Kraljevu.

Pripremanje seoskog imanja

S obzirom da je ponuda seoskih imanja veća nego tražnja za njima, mogu se kupiti po izuzetno povoljnoj ceni. "Imanje smo kupili za 6.000 evra. Na imanju koje obuhvata 55 ari placa, imamo staru kuću od blata. Kako je imanje bilo zapušteno, bilo je potrebno dosta vremena da se sredi, uveo sam vodu i struju, čak i internet. Godinu dana kasnije, kada su ispunjeni uslovi, ovo imanje je dobilo dve kobile. Jedna je domaća čačanka, a druga rase nonius", kaže naš sagovornik.

Polako se "kroje" i planovi za seoski turizam

Na Srđanovo zadovoljstvo, u ovom kraju dosta ljudi se bavi konjarstvom. Svako domaćinstvo ima konje. Kako Srđan kroz smeh kaže, samo on drži konje onako, iz ljubavi, a ostali imaju druge rase konja koje koriste za rad. On često sa ostalim momcima u selu, ljubiteljima konja, sa svojim mezimcima ide u šumu. Tada je druženje uz roštilj celodnevno.

Srđan kaže da je ranije bio ubeđen da su konji jako skupi i da se dobar konj ne može nabaviti bez dosta novca. O troškovima nabavke i održavanja svojih konja, naš sagovornik kaže: "Obe sam kupio za oko 1.000 evra. Mislio sam da konji mnogo više koštaju. U stvari, mnogo je skuplja oprema za njih, kao i njihovo održavanje i ishrana. Ovde na selu dosta pomažemo jedni drugima i razmenjujemo kome šta treba, ali otprilike za njih dve u toku godine potrošimo oko 1.500 evra. Pre neki dan sam potkivanje platio 100 evra, a koje se vrši na svaka 2 ili 3 meseca".

Njegov plan je da prodajom ždrebadi u narednom periodu obezbedi finansiranje makar polovine troškova. Takođe, njegovi planovi za budućnost vezani su za seoski turizam.

Ljubav prema konjima traje još od detinjstva

Ljubav prema konjima Srđan je nasledio od svog pradede, a ljubav prema priodi od svojih roditelja, koji su u ovom kraju poznati pčelari, sa dugom tradicijom. "Moj pradeda je imao konje. Kao malog me je učio jahanju i tada, a i sada je to za mene neopisiv osećaj. I deda je bio konjušar i hteo sam još ranije da kupim konje, zato što ih je i on voleo, ali je on nažalost preminuo 2013. godine, pa smo sve morali da odložimo. Ipak, nisam odustapo, sada kada je priča krenula, očekujemo i nadamo se samo napretku", istakao je na kraju ovaj mladi zaljubljenik u konje.