Registrovanih opančarskih radnji u Srbiji ima samo 13, a jedna od njih je i u Novom Sadu.
Milan Ilin iz Novog Sada odlučio je da opančarstvo sačuva od zaborava. Zanat je počeo da izučava na interentu, da bi ga usavršio kod opančara Slobodana Miloševića. Na ovu ideju je došao zbog supruge, koja se bavi folklorom. Kaže da je potrebno mnogo ljubavi, vremena, dobre kože i dobrog alata.
"Na primer, koža od goveđeg vrata je dosta jaka, čvrsta. Može da se koristi i druga, ali ja volim da radim opanke od tvrđe kože, jer je to najbolje za folkloraše. Koža koja se koristi odgore je kozja. Može da bude i svinjska i teleća, ali kozja je najbolja, jer se ne tegli, dosta je jaka i podržava kvalitet đona", objašnjava Ilin za RTV.
Svaki opanak nosi obeležje svoj opančara, kroz preplet. Danas ih je manje, pa su i prepleti postali jednostavniji. Nekada, što je bio sitniji rad, što je bilo više prepleta, opanak je bio kvalitetniji, cenjeniji i skuplji. Takve opanke su obično kupovali bogatiji ljudi. Danas su njihovi kupci kulturno-umetnička društva, a najviše ona iz dijaspore. Ilini u spjoj radnji proizvode šumadijske, banatske, šopske i vlaške opanke - od broja 20 do 49. Postupak izrade jednog para je dug.
"Meni za jedan preplet teba dva sata, a za jedan par opanaka treba u proseku pet sati rada. Ta koža treba da se osuši, treba vremena da se iseče, pa tek tada može da se radi preplet", objašnjava supruga Marina, koja je predsednica udruženja "Folklorika".
Ilini ističu da žele da modernizuju opanak, kako bi ga približili mladima, ali i zaštitili od nestanka, jer registrovanih opančarskih radnji u Srbiji ima samo 13.
Izvori
Tagovi
Autorka
