Koje biljne vrste su otporne, a koje osetljive na orah i njegovo lišće? Na šta treba obratiti pažnju prilikom kompostiranja?
Orah stvara veliku količinu lišća koje može da deluje poput herbicida na druge biljne vrste, a svi smo primetili odsustvo travnatog pokrivača ispod krošnje. Razlog tome je toksično jedinjenje juglon koje se nalazi u listovima, vegetativnim pupoljcima, kori stabla i grana, ljusci i korenju. Domaći orah Juglans regia ga proizvodi znatno manje od crnog Juglans nigra i sivog oraha Juglans cinerea.
Ovim jedinjenjem stablo se pokušava zaštititi. Međutim, izaziva neželjene efekte na druge biljne vrste. Nepodnošenje se ispoljava kroz slabije klijanje semena, usporen i zakržljao rast, dolazi do žućenja i uvenuća listova, što je posebno izraženo tokom sušnog perioda. Na kraju može izazvati potpuno propadanje biljke.
Na prvi pogled možemo reći da suša izaziva iste simptome, ali je njeno delovanje znatno sporije. Juglon će izazvati brzo propadanje čak i kada u zemlji ima dovoljno vlage. Ipak on nije snažno jedinjenje koje potpuno zaustavlja rast povrća. Na njega su otporni: lešnik, trešnja, nektarina, šljiva, breskva, dunja, luk, cvekla, pasulj, tikve, šargarepa, dinja, kukuruz, kantarion, hajdučka trava, cinija, forzicija, tulipani, kleka, neven, narcisi, krokusi, visterija.
Nakon rušenja stabla oraha potrebno je sačekati najmanje dve godine kako bi mogli posaditi osetljive vrste kao što su: paprika, paradajz, krompir, jabuka, kruška i borovnica. Zaostali koren u zemlji će u tom periodu nastaviti da ispušta toksičnu materiju.
Stablo oraha stvara gomilu opalog lišća koje možemo kompostirati. Ono ima pozitivno delovanje na zemljište, ali treba znati kako se to radi i meša s ostalim kompostnim materijalom. Bogato je hranivima kao što su: fosfor, magnezijum, kalcijum, kalijum, sumpor, gvožđe, azot. Sadrži veliku količinu organske materije.
Otrovna materija se razgrađuje kada je izložena delovanju vode, vazduha i bakterija. Za dve do četiri sedmice se smanjuje toksično delovanje, a razgradnja u zemljištu može potrajati do dva meseca. Kako bi pospešili razgradnju, materijal za kompostiranje zaliti đubrivom bogatim azotom. Najbolje je da se to uradi prirodnim tečnim đubrivom od koprive ili živine. Ako koristite azotno, biće vam neophodno 20 do 30 grama na 10 litara vode.
Količina lišća koja se dodaje u kompostnu masu ne treba prelaziti jednu četvrtinu, ali će trebati oko pola godine da se juglon razgradi i kompost bude spreman za upotrebu bez straha o posledicama. Ako ga nameravate koristiti za povrće, bolje da je period razlaganja još duži. Na proleće kompostnu gomilu prevrnuti.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka