Genetska osnova srpskog odbambenog psa dobijena je spajanjem četiri rase pasa: rotvajlera, pastirskog psa, napuljskog mastifa, američkog staforda terijera i vuka. On je hrabar i poslušan, a u borbu ulazi nakon što pošalje upozorenje. Izuzetno je zdrava rasa, odlična za čuvanje stada ovaca, ali i kao porodični pas.
Srpski odbrambeni pas (SOP) je izuzetno snažan, jak i odvažan, a u koštac se hvata sa najgorim divljim zverima. Ova rasa ponovo је zaživela zahvaljujući travaru i vidaru Nenadu Gavriloviću sa Romanije.
"SOP je poseban iz više razloga. Može da bude izuzetno oštar i teritorijalan pas, a istovremeno i veoma blagonaklon prema vlasniku i njegovoj porodici. Zdrav i snažan pas kod koga nema zabeleženih nekih genetskih bolesti. Vrlo retko može da se dogodi da pas ide kod veterinara i to jedino u slučaju neke nezgode ili zaraženog krpelja", priča jedan od odgajivača ove rase pasa Stanislav Cirh.
Ova rasa pasa je bila u začetku 1981. godine, i to ukrštanjem vukova sa pastirskim psima tornjacima. Nakon toga, ovaj "mešanac" ukrštan je sa rasom pasa rotvajler. U drugoj kombinaciji pareni su napuljski mastifi sa vukom.
Ovi psi su nakon toga pareni u kombinaciji tornjak - rotvajler - vuk. Međutim, psi iz kombinacije napuljski mastif - vuk bili su jako agresivni, kako prema životinjama, tako i prema ljudima. Posle izvesnog vremena u uzgoj je ubačen i američki staford terijer.
Približna genetika se može podeliti na to da ovi psi imaju pet odsto vučjeg gena, pet odsto gena američkog staford terijera i po oko 30 odsto gena rotvajlera, napuljskog mastifa i ovčarskog psa.
"Ukrštanje svih pomenutih rasa pasa započeto je osamdesetih godina prošlog veka, a posle punih deset godina dobijeno je prvih 100 pasa rase SOP-a. Zato se smatra da je 1991. godina zapravo godina kada je nastala ova rasa", kaže Cirh.
Prema njegovim rečima, Nenad Gavrilović je uspeo da vrati jednu izumrlu rasu pasa, a da mu niko nije pomogao, uloživši velike napore i svoje znanje. Ogajivačnica "Od cara Dušana" ima veliki broj pasa ove rase u vlasništvu i suvlasništvu, a veliku energiju ulažu i Goran Miljković iz Jagodine i Goran Bojičić iz Valjeva. Njih trojica rade prema savetima Nenada Gavrilovića i uspevaju da dobiju najbolje pse.
Prema samom genetskom nasleđu, za ovog psa se može slobodno reći da je veoma hrabar i bukvalno se ne plaši nikog. Javlja se u nekoliko kombinacija boja, a ima ih crnih, žutih, sivih, crno-tigrastih, sivo-tigrastiu, u boji meda. Beline su dozvoljene samo na glavi i šapama i to do 30 odsto.
"Interesantno je da SOP-a ne plaši ni pucanj iz pištolja ili puške, već samo uvećava njegovu pažnju. Ovo je najbolji čuvar, ljudi, domaćinstava, stoke, i spreman je da se bori po cenu života da bi zaštitio svog vlasnika. Ipak, ima vrlo mirnu narav, ali samo u nekim običnim i normalnim okolnostima. Spremni su da svakog momenta reaguju na neke neplanirane situacije", objašnjava Stanislav.
S druge strane, SOP nema baš puno poverenja prema nepoznatim osobama i nije ljubitelj novih poznanstava. Svojim izgledom, stvara kod ljudi strahopoštovanje, a njegov izgled odvratiće svakog ko ima bilo kakve loše namere prema njegovoj teritoriji koju čuva.
Prema rečima sagovornika, ono što odvaja SOP-a od drugih rasa pasa jeste to da niko ne može da ga podmiti, što znači da bez naredbe vlasnika, on neće dozvoliti bilo kome da uđe u domaćinstvo gde je čuvar. Reč je o vrlo poslušnom psu, koji izvršava komande ukoliko ih zada vlasnik ili drugi članovi domaćinstva.
On je idealan porodični pas, vrlo lepo se ponaša dok je u šetnji, nikada ne napada i ne izaziva kavgu sa drugim psima.
"Puno obzira i tolerancije ima prema deci iz porodice vlasnika, odnosi se zaštitnički i ukoliko oceni da su deca u opasnosti, on će odreagovati", ističe sagovornik i kaže da SOP uvek prvo reži, a zatim počinje snažno da laje i na kraju ako treba i napada.
Ukoliko se osoba ogluši na ove znake upozorenja, pas kreće u žestoki napad. Ono što ih još odvaja od drugih pasa, jeste činjenica da se iz borbe nikada ne povlače, bez obzira na to da li je reč o čoveku ili o drugoj životinji.
"Srpski odbrambeni pas nikada ne ulazi u sukob da bi ubio, već isključivo radi pobede i zaštite domaćinstva, vlasnika ili drugih životinja", objašnjava Cirh.
Vrlo je prilagodljiv na sve vremenske uslove, a uz to je otporan i na mnoge bolesti. To su veoma zdravi psi, žilavi i otporni na mnoge bolesti, zato retko odlaze kod veterinara.
"Postoje neki odgajivači koji pare SOP-a u vrlo bliskom incestu i zato dolazi do raznih problema. Zbog toga treba voditi računa od koga nabavljate štene, ako se odlučite za ovog psa. Inače su oni kod proverenih odgajivača veoma zdravi i jaki psi", upozorava Stanislav Cirh.
Kako otkiva sagovornik, nekoliko odgajivača slali su svoje štence na planinu da čuvaju ovce i došli su do zaključka da SOP može i da čuva i da tera ovce, ako ode kao vrlo malo štene sa najviše šest nedelja starosti i ako tamo već ima neki ovčarski pas uz kojeg će naučiti zanat.
Najbolje ga je hraniti prirodnom hranom, ugljenim hidratima, kukurznim brašnom i pšeničnim od celog zrna, mesom, iznutricama, ribom, rižom, surutkom, mladim sirom, žumancima, uz dodatak C vitamina i drugih vitamina. Stanislav kaže da granule u ishrani ovih pasa ne preporučuje.
Foto: privatna arhiva odgajivačnice "Od cara Dušana"
Tagovi
Autor
