Pikardijski ovčar - odličan pastirski pas

Pikardijskog ovčara smatraju najstarijom rasom svih francuskih ovčara. Pretpostavlja se da je ovčar stigao u Francusku sa Keltima, negde oko 800. godine, što potvrđuju crteži i rezbarije. Drugi naziv mu je seoski pas, a u XVIII veku pratio je pikardijske pastire i bio im je velika pomoć u čuvanju ovaca. U mnogim literaturama se navodi da je reč o rasi koja spada u najbolje pastirske pse. Njegovo poreklo potiče od starih ovčarskih rasa, koje su priznate i poznate već vekovima u Francuskoj.

Ipak, sa ovom rasom nije išlo sve tako glatko. Da nije bilo istrajnih pojedinih uzgajivača tokom prve polovine prošlog veka, koji su "doterali" rasu, ne bi se dobila sadašnja pasmina, koja je priznata tek 1925. godine. O njoj se nije vodilo računa do Drugog svetskog rata. Posle rata, ljubitelji su krenuli u oblast Pikardiju, njihovo prvobitno stanište, po najtipičnijie predstavnike rase, koje će usavršavati i uzgajati. Veruje se da danas postoji svega oko 3.500 pikardijskih ovčara u Francuskoj.

Bitne informacije:

• visina: 55 do 65 centimetara
• težina: 23 do 32 kilograma
• životni vek: 13 do 14 godina

Pas sa bradom i brkovima

Sem što je odličan pastirski pas, njegov simpatičan izgled doprineo je da ima puno obožavalaca, pa je zbog toga često imao uloge u filmovima. Pikardijski ovčar je srednje veličine, ima šiljate uši i guste obrve. Živahan je i veoma inteligentan. Za njega se kaže da je pravi čovekov prijatelj, a prednost mu je ta što obožava decu. Njegova dlaka je gruba i hrapava, dužine od pet do šest centimetara po telu, a veoma je kratka na šapama. Rep im je prekriven gustom dlakom i blago povijen. Boja dlake varira od sive do riđe. Vrat mu je jak i mišićav, a grudni koš dubok, dok su mu slabine čvrste. Noge su mišićave, najčešče ima brkove i bradu. Oči su mu srednje veličine i trebalo bi da su tamne boje.

Mane pikardijskog ovčara 

Kinolozi se slažu da ovi psi imaju dosta mana, iako se smatraju za najbolje ovčare i čuvare stada u severnoj Francuskoj. Glava im je loših proporcija, njuška im nije crna, oči su često različitih boja - suviše svetle, rep im uvek stoji na leđima. Ponekad mogu da imaju suviše dugu ili suviše kratku dlaku, koja ne odgovara standardu. Ipak, zahvaljujući inteligenciji i poslušnosti, ovu rasu pasa je veoma lako dresirati, a još jedna "mana" im je što znaju da budu veoma tvrdoglavi. Veoma su nestrpljivi, i ne mogu da sačekaju novu komandu od svog vlasnika. Zato bi bilo poželjno da im se komande polako i višim tonom izgovaraju. Veliku su lajavci, znaju da budu toliko bučni, pa često zasmetaju komšijama.

Mora svakodnevno da vežba

Ova ovčarska rasa psa lepo se slaže sa mačkama, ali i sa drugim malim životinjama, pod uslovom da je odrastao sa njima. Kako je reč o pastirskoj rasi pasa, u genima im je da rade fizički zahtevne i teške poslove, a najbolji su u čuvanju ovaca i goveda. Zato pikardijski ovčar mora svakodnevno da vežba - u suprotnom biće mu dosadno i postaće destruktivan bez toga.

Zdravlje i nega pikardijskog ovčara 

Reč je o veoma zdravoj rasi, koja nema genetsku predispoziciju prema nekim ozbiljnijim naslednim bolestima. Međutim, kod pojedinih jedinki mogu se pojaviti problemi sa displazijom kuka. Preporučuje se da živi u kući sa prostranim dvorištem, ali može da živi i u stanu, samo ukoliko mu vlasnik obezbedi dovoljno istrčavanja i šetnje. Dlaka bi trebalo da se četka povremeno, a kupati ga samo kada je neophodno.