Prijedorčanka Mira Latinović, zaljubljenik u reku Sanu, godinama ostavlja bez daha svoje sugrađane "golim rukama" hvatajući rečne zmije s prijedorske gradske plaže i sklanjajući ih od onih koji ih se uplaše. Mnogi se pitaju, kako sme, a ona jednostavno odgovara - zato što zmije osećaju da im želim dobro i da ih se ne plašim.
Tamnoputa i tamnokosa prijedorska lepotica, Mira Latinović, već s prvim zracima sunca i toplim letnjim danima, odlazi na kupanje u reci Sani. Ova reka, njena je velika ljubav, tako da ne čudi što tople letnje dane provodi na njenim obalama. Uz Sanu je odrasla i to je, kako kaže, njena oaza spokoja, gde uživa s prijateljima, šetajući rečnim obalama i kada stignu hladniji dani. Ipak, leto je njeno najdraže godišnje doba, jer svakodnevno s prijateljima uživa na gradskoj prijedorskoj plaži. Međutim, Miru čini posebnim i njeno prijateljstvo s rečnim zmijama.
Iako nije reč o otrovnicama, već najčešće o bezopasnim zmijama iz reke, većina ljudi, ipak ima veliki strah i otpor prema ovim gmizavcima. Ali ne i Mira. Ona ih voli, ne plaši ih se i bez imalo ustručavanja, hvata ih "golim rukama" i vraća u njihovo stanište. Čim čuje da na plaži neko vrišti, ona zna da neka od njenih prijateljica gmiže među kupačima.
"Ne sećam se kako sam otkrila bliskost s zmijama, rekla bih da je to postojalo oduvek, jer ih se nikada nisam plašila. Ipak, sećam se da je to i ljudima pored mene postalo jasno pre nekih desetak godina, kada sam prvi put pritekla u pomoć onima koji su se uplašili zmija na plaži. Mnogi su bili u neverici i tada i sada, ali meni je to potpuno normalno. Uopšte ih se ne bojim i mislim da i one, baš kao i psi imaju instikt i osećaju ko ih se ne boji i ko ih voli", priča Mira Latinović.
Kaže da zna gde je njihovo stanište i gde imaju uslove koji im odgovaraju. Tokom svake sezone, "sretne" se s brojnim rečnim zmijama, većinom belouškama, a neretko je ljudi pozovu u pomoć.
"Jednom mi se desilo da su me zamolili iz jednog obližnjeg kafića da pokušam pronaći zmiju koju su videli da je ušla u ovaj objekat. Otišla sam i pronašla sam je iza frižidera i iznela je iz objekta. Čak me je malo i gricnula, ali nije to ništa, jer se tada zmija uplašila svega oko nje. Zmije jednostavno treba poštovati i njih i njihov prostor i pustiti ih da žive", govori Mira.
Kaže, da zmije pronađu nju, a ne ona njih i posebno ih voli jer su nepredvidive životinje.
"Jednostavno, sve je u životu predvidivo, barem ono na šta možemo uticati. Tako je kod većine nas, ali zmije su nepredvidive, kod njih nikada ne znaš kako će i šta biti i to je ono što mi je posebno interesantno", kaže ona.
Seća se da je prošle godine "golim rukama" ulovila jednu koja je položila jaja i nakon toga je i dočekala njene mlade. U njenim rukama, zmije su spokojne, kao da zaista osećaju da im je ona prijatelj.
Mira kaže, ne treba se plašiti zmija, već ljudi s lošim namerama. Životinje nikome ne žele zlo, već samo žele da žive, kaže ona.
Tagovi
Autorka
Gordana Vila
