Sami razmnožite omiljene trajnice: Septembar je idealno vreme

Prva polovina septembra donela nam je preko potrebno osveženje i ponešto kiše, pa će zemljište konačno biti lakše za obradu. Početak jeseni, sve do kraja oktobra, idealno je vreme za jedan od najzahvalnijih vrtlarskih poslova u ukrasnoj bašti – deljenje i podmlađivanje višegodišnjih zeljastih biljaka.

Pravilo razmnožavanja višegodišnjih zeljastih biljaka u jesen

Iako se često misli da je proleće rezervisano za ovakve radove, rana jesen zapravo nudi savršene uslove. Zemljište je još uvek toplo, što podstiče brz rast korena, a jesenje kiše obezbeđuju dovoljno vlage. Presađene biljke stignu dobro da se ukorene pre prvih mrazeva i zime, a u proleće odmah kreću sa bujnim rastom.

Kada govorimo o vrstama koje su sada spremne za razmnožavanje, pravilo je vrlo praktično - u jesen se dele višegodišnje zeljaste biljke koje cvetaju u proleće i rano leto. Među najpopularnijima u našim vrtovima svakako su perunike (irisi), božuri, hoste, hemerokalis (lažni ljiljani) i razni floksi. Iako se često pominju i hrizanteme, s njima treba biti oprezan. Budući da cvetaju u jesen, njihovo deljenje ipak je bolje ostaviti za rano proleće, dok je septembar rezervisan za vrste koje su svoj ciklus cvetanja za ovu godinu završile.

Razmnožavanje perunika

Perunike su specifične jer imaju mesnate podzemne stabljike, odnosno rizome. Ako primetite da slabije cvetaju ili da je sredina bokora postala gola, suva i odrvenela, to je jasan znak da ih treba podeliti. To se obično radi svake tri do četiri godine.

Široko otkopajte ceo bokor vilama, otresite zemlju i oštrim, čistim nožem odrežite zdrave, spoljašnje delove rizoma. Stari, središnji deo slobodno bacite na kompost.

Glavni trik kod sadnje perunika jeste da rizom nikada ne sme biti preduboko u zemlji. Njegova gornja trećina mora ostati izložena suncu kako bi se sprečilo truljenje tokom zimskih padavina. Pre sadnje, listove skratite makazama u oblik lepeze, na otprilike desetak centimetara visine. Tako vetar neće ljuljati tek posađenu biljku, a ona će svu energiju usmeriti na ukorenjivanje, a ne na održavanje lisne mase.

Specifični božuri

Božuri su, s druge strane, poznati po tome da ne vole presađivanje. No, ako je bokor postao prevelik, prestao da cveta ili ga baš morate presaditi, prva polovina septembra je jedino pravo vreme za to. Njihovo krhko korenje otkopavajte veoma polako. Svaki novi deo koji odvojite mora imati barem tri do pet vidljivih ružičastih pupoljaka, odnosno okaca.

Ako ih prilikom sadnje posadite preduboko, božur će godinama terati samo zeleno lišće bez ijednog cveta. Pravilo je da pupoljci smeju biti pokriveni sa najviše tri do pet centimetara zemlje.

Otporne hoste

Za razliku od osetljivih božura, hoste su izuzetno otporne biljke. Njihov gust i isprepletani korenov sistem ponekad se jedva može razdvojiti rukama.

Odličan trik za sve takve stare i tvrde bokore jeste korišćenje dvoje vrtnih vila. Zabodite ih u sredinu bokora tako da su im leđa okrenuta jedna prema drugima, a zatim ručke povucite u suprotnim smerovima, praveći polugu. Ovaj način mnogo manje oštećuje sitno korenje od grubog presecanja ašovom.

Lažni ljiljani

Lažni ljiljani, poznati i kao graničice ili hemerokalis, tokom godina stvaraju ogromne, guste bokore. Kada primetite da im je sredina postala prenatrpana i da daju manje cvetova nego ranije, septembar je idealan za njihovo obnavljanje. Iskopajte ceo bokor, jer im je koren mesnat, sunđerast i prilično dubok, pa ga isperite vodom kako biste videli gde tačno treba razdvajati.

Bokor se potom rukama ili oštrim nožem razdvaja na manje celine, tako da svaki novi deo ima zdrav koren i nekoliko lisnih izdanaka. Listove obavezno skratite makazama na desetak centimetara kako bi se smanjilo isparavanje vode dok se biljka ne primi.

Kako razmnožiti floks

Visoki letnji floks, poznat i kao plamenac, vremenom u sredini bokora odrveni i postane podložniji pepelnici, pa mu deljenje svakih tri do pet godina doslovno spasava život. Za razliku od hemerokalisa, floks ima splet gušćeg, vlaknastijeg korenja odmah ispod površine. Iskopani bokor lagano protresite da ispadne višak zemlje, a zatim ga pomoću dva oštra noža ili dvoje vrtnih vila razdvojite na manje delove.

Prilikom sadnje, podmlađene delove floksa posadite na istu dubinu na kojoj su rasli i ranije, dobro ih zalijte i obavezno zemlju oko korena pospite sa malo komposta.

Ne preterujte s đubrivima

Pre same sadnje podeljenih biljaka na novo mesto, zemljište treba dobro pripremiti. Ovde ne treba preterivati, a naročito ne dodavati jaka mineralna đubriva koja bi mogla forsirati mladi rast pre zime. Sasvim je dovoljno da u sadnu jamu dodate zreo kompost, koji će obezbediti blaga hraniva i poboljšati strukturu zemljišta.

Da li hortenzije treba orezivati u jesen?

Odmah nakon sadnje, biljke obilno zalijte, čak i ako se predveče očekuje kiša. Voda iz kante pomaže zemljištu da dobro prione uz korenje i istisne vazdušne džepove zbog kojih bi koren mogao da istruli. Kako biste zadržali tu dragocenu vlagu i zaštitili sveže posađene višegodišnje biljke od nadolazećih jesenjih hladnoća, površinu oko biljke malčirajte slojem suvog lišća, slame ili pokošene trave..

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor