Poludrvenaste reznice u kasno leto pružaju najbolji balans za brzo ukorenjivanje. Saznajte kada i kako ih pravilno uzeti, koje prirodne stimulatore upotrebiti te kako mlade biljke sačuvati preko zime.
Druga polovina avgusta idealan je period za uzgoj novih sadnica omiljenih mediteranskih i aromatičnih biljaka. Biljke u ovo doba polako završavaju svoj intenzivan rast, a njihovi ovogodišnji izdanci počinju lagano da odrvenjavaju.
Upravo su takve, čvrste reznice, najbolji materijal za brzo, sigurno i potpuno besplatno razmnožavanje lavande, ruzmarina, žalfije i smilja.
Naime, u proleće su novi izdanci previše meki, sočni i skloni truljenju, dok su zimi grane potpuno odrvenele i veoma sporo i teško puštaju koren.
Zato je poludrvenasta reznica u avgustu dovoljno čvrsta i stabilna da ne istruli u vlažnom supstratu. Istovremeno, njen vrh je i dalje fiziološki aktivan, što podstiče brzo formiranje novog korenovog sistema.
Reznice sa matičnih biljaka uzimajte rano ujutru. Tokom noći biljke upiju vlagu, pa je turgor (unutrašnji pritisak u ćelijama) tada na vrhuncu. Ako reznice uzimate po velikoj vrućini, biće dehidrirane i slabije će se primiti. Druga dobra opcija je predveče, kada sunce oslabi.
Koristite isključivo oštre i dezinfikovane baštenske makaze ili voćarski nož. Nemojte kidati izdanke rukom. Pre početka rada prebrišite sečivo medicinskim alkoholom kako sa matične biljke ne biste preneli gljivična ili bakterijska oboljenja.
Odsecite zdrav izdanak dužine 8 do 12 cm, i to odmah ispod nodusa, odnosno čvora, mesta iz kojeg izbijaju listovi. Na tom mestu nalazi se najveća koncentracija biljnih hormona odgovornih za ukorenjavanje.
Pažljivo uklonite sve listove sa donje polovine reznice, otprilike 4-5 cm od dna. Nemojte ih čupati nadole jer možete oguliti koru. Umesto toga, pažljivo ih odsecite ili ih blago zakrenite u stranu.
Na samom vrhu ostavite samo 4 do 6 mladih listova. Kod žalfije i ruzmarina, ako su listovi veoma veliki, prepolovite ih makazama popreko. Time ćete sprečiti prekomeran gubitak vode isparavanjem.
Ako se na vrhu nalazi cvetni pupoljak ili precvetali cvetovi, obavezno ih uklonite. Biljka ne sme da troši energiju na cvetanje, već na formiranje korena.
Reznice u kontinentalnim krajevima možete uzimati najkasnije do sredine ili kraja septembra, a na Mediteranu i primorju čak do sredine oktobra.
Za bolji uspeh pri ožiljavanju, osnovu reznice pre sadnje možete umočiti u mleveni cimet, koji je odličan prirodni fungicid i sprečava truljenje baze reznice u supstratu. Najpre navlažite donji deo reznice, zatim ga uvaljajte u prah cimeta. Pre sadnje napravite rupicu u supstratu kako prilikom zabadanja reznice ne biste skinuli sloj cimeta.
Med deluje antiseptički i sadrži prirodne šećere i minerale koji mladoj reznici daju početnu energiju za stvaranje novih ćelija. I u ovom slučaju pre sadnje umočite osnovu reznice u malo meda, a zatim je posadite u supstrat.
Nikada nemojte saditi reznice u tešku baštensku zemlju, jer ona zadržava previše vode i sabija se, što može da uguši mlade žilice. Idealna mešavina supstrata sastoji se od 50% kupovnog supstrata za rasad i 50% peska ili perlita.
Pripremljenom mešavinom napunite kontejnere za rasad ili plastične čaše sa izbušenim rupama na dnu. Supstrat dobro navlažite vodom. Drvenim štapićem ili olovkom napravite rupu dubine oko 3 do 4 cm. Umetnite reznicu umočenu u cimet ili med (može i u oba) tako da ogoljeni deo stabljike u potpunosti bude u zemlji. Prstima lagano pritisnite supstrat oko reznice kako bi dobro nalegao i kako ne bi ostali vazdušni džepovi.
Posađene reznice prekrijte okrenutom plastičnom bocom kojoj ste odsekli dno, čime ćete održavati visoku vlažnost vazduha. Svakog dana nakratko, dovoljno je pet minuta, skinite bocu radi provetravanja i sprečavanja pojave buđi.
Posude postavite na svetlo mesto, ali u hlad ili polusenku - ispod krošnje drveta, na natkrivenu terasu ili na severnu stranu kuće. Direktno letnje sunce ispod plastike stvoriće veoma visoku temperaturu i brzo uništiti mladu reznicu. Supstrat treba da bude stalno blago vlažan, ali nikada natopljen vodom.
Kada primetite da reznice aktivno razvijaju nove listiće ili kada korenčići počnu da izbijaju kroz drenažne otvore na dnu posude, to je znak da je ožiljavanje uspešno završeno. Tada u potpunosti uklonite plastičnu bocu i ostavite biljčice nedelju dana u polusenci, bez zaštite, kako bi se postepeno navikle na prirodnu vlažnost vazduha.
Pažljivo, čuvajući busen zemlje oko korena, presadite svaku sadnicu u zasebnu saksiju prečnika 10 do 12 cm. Koristite mešavinu baštenske zemlje, kvalitetnog komposta i malo peska.
Mlade sadnice razvijene krajem leta još uvek nemaju dovoljno razvijen koren da bez problema prežive jake kontinentalne mrazeve. Zato ih tokom prve zime nemojte saditi u baštu. Saksije unesite u hladnu, ali zaštićenu prostoriju, kao što su svetao podrum, garaža, staklenik ili natkrivena veranda, gde se temperatura kreće između 3°C i 10 °C. Zalivajte ih umereno, tek toliko da se supstrat ne osuši potpuno.
U proleće naredne godine, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, odnosno u aprilu ili maju, sadnice će biti snažne, dobro ukorenjene i spremne za sadnju na stalno mesto u kamenjaru ili cvetnoj leji.
Reznice uvek držite u hladu dok ne razviju snažan koren.
Budite oprezni sa zalivanjem, jer previše vlage dovodi do truljenja osnove stabljike i razvoja gljivičnih oboljenja.
Evo koje začinsko i lekovito bilje možete brati i kada procveta, a koje tada gubi aromu
Vodite računa prilikom uzimanja grančica, jer meki i sočni vrhovi brzo istrule, dok previše odrvenele, stare reznice sporo puštaju koren ili ga uopšte ne razviju.
Prilikom uklanjanja donjih listova pazite da ne oštetite koru stabljike, jer svaka rana predstavlja otvoren put za prodor bolesti. Uvek koristite oštar i čist alat.
Tagovi
Autorka
Uzgoj lizijantusa kao isplativ posao? Mijovići su u tome uspeli
Nije samo ukras u bašti: Kadifica štiti povrće od štetočina
Zašto bi trebalo da vratimo dud iz zaborava i više ga koristimo?
Od mirisne biljke do herbicida: Lavandin bi mogao da promeni borbu protiv korova?
