Škotski ovčar je jedna od najpopularnijih rasa pasa na svetu. Odličan je čuvar ovaca, jer nema komande koju ne može da nauči.
Većina nas je bar jednom odgledala film "Lesi se vraća kući". Ali, mnogi ustvari ništa ne znaju o rasi čuvenog psa. Lesi je škotski ovčar, jedna od najpopularnijih rasa pasa na svetu.
Od kraja 19. veka do danas njihova popularnost ne opada, a razlog tome je njihova inteligencija i lak način dresiranja. Imaju volju da uče nove stvari. Osim toga, ovi psi i brzo uče, a sve što nauče odmah pokažu vlasniku, jer žele da ih čovek pohvali. Zato su ih i koristili za čuvanje ovaca, jer nema komande koju ne znaju da savladaju.
Kinolozi ne znaju tačno poreklo škotskog ovčara. Ono što se sigurno zna o njima jeste da potiču iz grupe pasa stočara i da su se najpre pojavili u Škotskoj. Pretpostavlja se da su preci i kratkoglakog i dugodlakog škotskog ovčara. Dovedeni su u Škotsku sa Islanda, gde su korišteni kao čuvari ovaca pre više od 400 godina.
Ova rasa skoro pet vekova postoji u Škotskoj, ali su se prvi primerci psa veoma razlikovali od današnjeg ovčara. Bili su veći, krupniji i sa širom njuškom, a koristili su isključivo kao čuvari stada i kao spasioci ljudi iz vode. Krajem 19. veka, ljudi su počeli da ukrštaju ove pse sa drugim rasama pasa. Tako su sredinom 19. veka nastala dva tipa škotskog ovčara: dugodlaki i kratkodlaki. Bili su identični, a ono po čemu su se razlikovali jeste samo dužina dlake. S tim što su dugodlaki psi bili lepši u odnosu na kratkodlake.
Psi žive veoma dugo - između 14 i 16 godina. Visina mužjaka je od 56 do 61 centimetar, a ženki od 51 do 56 centimetara. Težina mužjaka je od 20 do 27 kilograma, a ženki od 18 do 25 kilograma.
Po prirodi su lepi psi, glava im je je ravna i postepeno se sužava. Donja vilica je pravilno oblikovana i veoma je snažna sa veoma jakim zubima. Uši su im male, uspravno postavljene. Vrat im je veoma mišićav i izdužen. U odnosu na visinu grebena telo im je nešto više, a grudi su im poprilično duboke. Ova rasa pasa je obično u trikoloru, što znači da su im tri boje priznate: karbonizovano bela, trobojna i blu - meril.
Vrlo su osetljivi psi, koji imaju blagu narav. Škotski ovčar je veoma umiljat i voli da se mazi. Veruje vlasniku i veoma mu je odan i veran. Odlično se slaže sa ostalim životinjama, posebno sa drugim rasama pasa. Škotski ovčar voli da se igra, a zaštitnički je nastrojen i prema deci. Ono što krasi ovu rasu jeste to što nisu agresivni i veoma retko ova rasa pasa pokazuje znake agresivnog ponašanja.
Ukoliko ga na vreme socijalizujete imaćete odličnog ljubimca, psa čuvara i prijatelja. Međutim, ako se škotski ovčar ne socijalizuje na vreme i kako bi trebalo, on postaje stidljiv i povučen.
Govoreći o ishrani, stručnjaci navode da bi njihova ishrana trebalo da bude što raznovrsnija. Do njihovog šestog meseca preporučeno je da imaju šest obroka, a posle šestog meseca pa do godine, treba ih hraniti tri puta na dan. Nakon navršene godine daje se jedan obrok dnevno.
Škotski ovčar sme da jede sve vrste mesa i ribe, preporučljivo je mleko, povrće i žitarice. Psu ne bi smela da se daje hrana za ljude, odnosno previše slana, začinjena niti slatka i masna. Možete mu kupovati i granule, ali pod uslovom da bar dva puta nedeljno dobija kuvani obrok. Ovo su psi koji zahtevaju puno vode, pa je preporuka da i zimi i leti uvek ima činiju napunjenu vodom.
Ranije su se škotski ovčari držali isključivo u dvorištu, ali danas ih je sve više i po stanovima. Kao i sa ostalim rasama ovčarskih pasa, i ovim psima je potrebno puno trčanja, prostranstva i istrčavanja. Ovi psi ne podnose najbolje vrućine, pa se ne preporučuje čuvanje ovaca i trčanje kada su ekstremno visoke temperature.
Kada je reč o nezi, dugoglake je potrebno četkati dva puta nedeljno, ali vodite računa na mu ne oštetite podlaku.
Škotski ovčar najčešće oboljeva od kožnih bolesti, a uglavnom od dermatomiozitisa, koja je nasledna kožna bolest. Procenjuje se da čak 70 odsto pripadnika ove rase pati od nje.
Foto: Joan Burris / Pinterest
Tagovi
Autor
