U Banatu kotarka, u Sremu kotobanja, a sada prošlost?

U Banatu je kotarka, u Sremu kotobanja, u Bačkoj čardak, a u Šumadiji jednostavno - koš. Ali, ima istu namenu: da se u nju lageruje kukuruz i to samo onaj u klipu, pišu zrenjanski.com.

Zato je pravljena tako da što duže preko dana ima sunca. U prosečne kotarke moglo je da stane i do 150 metara kukuruza. Gradila se od letvica, obično bagremovih. Krov je prvo bio od trske, a onda od biber crepa.

Kukuruz se prilikom istovara, a za to je uvek služila moba, morao dobro očistiti od ljuštike i svile, da se u njih, zimi, "ne legu miševi". Obično je kotarka gore, a dole su mogli biti svinjci, kokošinjci ili letnja kujna i špajz.

Kotarka se u jesen napuni, a onda se tokom godina prazni. Kukuruz se skida u korpama, pa se kruni ručno, zimi u kujni. Imućniji su imali i ručni krunjač, pa je posao bio lakši nego kad se kruni ručno. Na proleće, ili početkom leta, zove se čovek koji ima krunjač, pa se okruni sve što je u kotarci preostalo. 

Kotarke su danas, uglavnom, prazne. Krunjači se čuvaju u muzejima. Kukuruza, naravno, ima, ali se kombajnira na njivi i pravo sa njive završava u velikim silosima.

Kako se kod vas zove objekat za čuvanje kukuruza i da li ste na svom imanju sačuvali onaj stari?

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor