Uz malu proizvodnju do dopune kućnog budžeta

U našim selima ima mnogo malih poljoprivrednih proizvođača, a najčešće je to proizvodnja iz hobija i za svoje potrebe. Neki od njih međutim imaju robe i za tržište, pa to značajno popunjava kućni budžet.

Domaćin Milisav Aleksandrić, iz sela Urovci, spada u grupu malih proizvođača. Njegova proizvodnja je raznovrsna i zanimljiva i na prvi pogled, ne baš tako mala.

U prvom planu je gajenje povrća, što je nastavak duge porodične tradicije. U domaćinstvu Aleksandrića proizvodi se raznovrsno povrće, nešto u plastenicima, a nešto na otvorenom. "Ja sam odrastao u bašti, a ulica u kojoj živim s razlogom se zove Baštovanska. Moj deda je došao u ovo selo 1936. godine, imali smo 17 hektrara zemlje, a jedan veći deo pripadao je upravo baštama. Danas od povrća imam krastavce, ljutu papriku, domaću šilju, celer korenaš imam i zimske vrste paprika, tzv.troćoške, koju retko ko sada ima, a koja dostiže jako velike dimenzije, ali sve gajim u plasteniku, jer napolju propada", započinje priču ovaj domaćin.

Paradjz kao lubenica, na mestu kukuruza

Neko povrće iz ove bašte zaista je čudesno, jer jedan struk paradajza može da rodi i do 40 kg, a jedan paradajz zna da bude težak i više od kilograma. Naš domaćin proizvodi zdravo povrće, jer hemija ne sme da proviri u ovaj povrtnjak, a za ovako proizvedeno povrće uvek je lakše naći kupca.

"Paradajz je domaći, a seme se čuva od davnina. Plastenike premeštam svake godine na drugo mesto, tamo gde posadim kukuruz, tri puta okopavam, tri puta isfreziram zemlju, a zatim ubacujem 30 cm debelo stajsko đubre i to u jesen preoravam i sledeće godine plastenik stavljam od 15. marta, kada započinjem sadnju povrća. Daleko više mogu da prodam nego što proizvedem. Mogao bih da proizvedem i više, ali mi nije potrebna tolika proizvodnja, jer ovo radim za svoju dušu, a nadam se da će i moji unuci nastaviti i proširiti samu proizvodnju", ističe Milisav.

Pčelinjak i voćnjak za nastavak proizvodnje

Milisav, sadi i raznovrsno voće: jagode, maline, ribizle i oko stotinu stabala voćki koje je sam nakalemio. Pored voća i povrća, naš domaćin ima i pčelinjak, a uz sve ovo, tu je i dosta raznovrsne živine, samo pataka ima desetak vrsta, kao i prepelica, golubova i kokoški tzv. talijanki.

"Imam oko sto stabala koje sam većinu nakalemio, možda samo 10% nisam. Tu su kruške, jabuke, šljive, višnje, lešnici, zatim domaće breske, od koji pravimo sokove, džemove, a ukoliko ostane viška, bude i dobre rakije. Pčelar sam bio od 1999. godine do 2006., pa sam prekinuo i prošle godine ponovo započeo da se bavim pčelarstvom. Trenutno imam 12 košnica. Živine imam oko 100 komada starih i pedeset mladih, tu su morke, patke, kokoške talijanke koje nose neprestano čak i po izuzetno niskim temperaturama, a ima i golubova i prepelica", pohvalio se naš sagovornik.

Penzionerski dani ovog domaćina teku radno i ispunjeno, sve se radi sa puno ljubavi, ali je i kućni budžet puniji. Ali Milisav Aleksandrić ističe da je ipak zadovoljstvo veće od koristi.

Foto:Milisav Aleksandrić

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor