Ovo je još jedan u nizu pokazatelja uticaja klimatskih promena, koje nam pored bezbroj drugih posledica, menjaju i način na koji proslavljamo početak nove godine, planove koje pravimo, pa i odeću koju nosimo u zimskim mesecima.
Kako najavljuje Republički hidrometeoriloški zavod, u toku novogodišnje noći, temperatura će se spustiti samo do oko 6°C, a zatim će se prvog dana nove 2024. opet popeti na toplih 13 stepeni. Slično vreme će tokom novogodišnje nedelje i ponedeljka biti i u ostatku zemlje. Čak ni na Zlatiboru temperatura neće pasti ispod nule, a tokom vikenda će dostići 10°C.
Ovo je još jedan u nizu pokazatelja uticaja klimatskih promena, koje nam pored bezbroj drugih posledica, menjaju i način na koji proslavljamo početak nove godine, planove koje pravimo, pa i odeću koju nosimo u zimskim mesecima, piše Klima 101.
Relativno toplo vreme za Novu godinu biće i u većem delu Evrope, sa izuzetkom inače najhladnijih predela i regiona kao što su Alpi i Skandinavija.
Ovako toplo vreme za proslavu novogodišnjih praznika dolazi nam, sa jedne strane, kao finale najtoplije godine od kad postoje merenja. Ali u pitanju je i indikativan start za novu 2024. godinu koja bi, kažu prognoze, mogla da bude i toplija od 2023.
Najtoplija jesen ikada zabeležena u Srbiji - kako se to odražava na useve?
Kako više temperature utiču na useve, pokazuje pojava mrežaste pegavosti lista ječma, lisne rđe i pepelnice u usevima pšenice, kao i lisnih vaši i cikada. Nažalost, jabučnjake u Pomoravski okrugu pogodila je krvava vaš, pokazuju izveštaji Prognozno izveštajne službe zaštite bilje.
Kada ćemo prekinuti niz i ponovo imati sneg za doček Nove godine? Naravno, na ovo pitanje je nemoguće sada odgovoriti - već narednog 1. januara 2025. godine bismo mogli da se probudimo potpuno zavejani. Takva je priroda lokalnog vremena. A priroda klimatskih promena nam kaže ne da više nikada nećemo imati hladne zime (ili sneg za Novu godinu), već samo da će takve prilike biti sve ređe, odnosno sve veći izuzeci.
Izvori
Tagovi
Autorka
