Suše i nestašica vode menjaju poljoprivrednu sliku Evrope - neke kulture više neće uspevati

Suša, visoke temperature i sve veći nedostatak vode menjaju uslove za poljoprivredu širom Evrope. Posebno su ugrožena područja Sredozemlja, gde bi pojedine kulture zbog sve sušnijih uslova mogle postati nepogodne za uzgoj.

"Neke kulture više neće uspevati, posebno u najsušnijim područjima Sredozemlja i južne Evrope“, rekla je Lina Ila-Mononen, izvršna direktorka Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), za European Newsroom.

Ni veća ulaganja u navodnjavanje ne moraju biti rešenje. U delovima Evrope vode jednostavno neće biti dovoljno za takav način prilagođavanja, pa bi zemljište koje se danas koristi za poljoprivredu u budućnosti moglo postati nepogodno za proizvodnju.

Problemi sa snabdevanjem već ove zime

Ovogodišnje leto pokazalo je koliko su problemi već izraženi. Dugotrajni sušni periodi i visoke temperature nisu pogodili samo poljoprivredu, već su se posledice osetile i na saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi. U pojedinim delovima Evrope ekstremni vremenski uslovi već otežavaju svakodnevno funkcionisanje, a posledice su sve vidljivije i na njivama.

"Teške suše poremetile su poljoprivredu, naš saobraćaj, pa čak i energetsku infrastrukturu. Videli smo i snažne toplotne talase u mnogim delovima Evrope koji su imali velike posledice po infrastrukturu, zdravlje i dobrobit ljudi“, dodala je.

Suša "odnela" rod i južno od Save: Ništa od kukuruza i soje, suncokret malo bolji

Za poljoprivrednike je posebno zabrinjavajuća kombinacija nedostatka vode i visokih temperatura. Posledice se već osećaju na usevima, a žetve u pojedinim područjima kasne i donose manje prinose. Problem bi se mogao osetiti i izvan njiva, već tokom ove zime, kroz dostupnost hrane i snabdevanje tržišta.

Suša se pritom više ne može posmatrati kao problem ograničen na jug Evrope. Posledice se šire i na područja koja se tradicionalno ne povezuju sa ozbiljnim nedostatkom vode. Ukrajina i Mađarska suočavaju se sa sušom, dok su neuobičajeno suvi uslovi zabeleženi i u Ujedinjenom Kraljevstvu i Finskoj.

"Takve promene otvaraju pitanje kako će izgledati evropska poljoprivreda u godinama koje dolaze. Severni delovi kontinenta mogli bi postati pogodni za uzgoj nekih novih kultura, ali to neće nužno biti dovoljno da se nadoknade gubici nastali zbog suša, poplava i drugih ekstremnih vremenskih događaja“, napominje.

Plesni u kukuruzu nakon suše i visokih temperatura - ne odlagati berbu

Odluke o poljoprivredi, infrastrukturi i drugim oblastima zato se više ne bi trebalo donositi gledajući samo nekoliko godina unapred. Pri planiranju ulaganja potrebno je uzeti u obzir klimatske uslove koji će oblikovati proizvodnju i privredu tokom decenija, odnosno računati sa vremenskim horizontima od deset, 20 i 50 godina.

Upozorenje dolazi nakon izveštaja Zajedničkog istraživačkog centra (Joint Research Centre) Evropske komisije o sušnim uslovima koji su zahvatili polovinu EU i Ujedinjeno Kraljevstvo. Niski vodostaji reka već su prisutni u više delova Evrope, a istovremeno se pogoršavaju uslovi za uzgoj pojedinih kultura.

Potrebna ulaganja vredna milijarde evra

Koliki je problem suša za evropsku poljoprivredu pokazuje procena objavljena u martu. Suša je trenutno odgovorna za 54 odsto poljoprivrednih gubitaka u EU, dok na obilne padavine otpada 21 odsto, mraz 16 odsto, a grad devet odsto.

„Podaci pokazuju zašto prilagođavanje klimatskim promenama više ne može da čeka povoljnije budžetske okolnosti. Ulaganja u otporniju poljoprivredu, vodne resurse, saobraćaj i energetiku potrebna su već sada jer bi se deo štete mogao izbeći pravovremenim delovanjem“, smatra Ila-Mononen.

Međutim, samo prilagođavanje nije dovoljno. Evropa istovremeno mora da smanjuje emisije i da se priprema za klimatske posledice koje će se osećati čak i uz ambiciozno smanjenje emisija.

Za takva ulaganja biće potrebna znatna sredstva. Procene Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da bi prilagođavanje klimatskim promenama u saobraćaju, energetici i poljoprivredi do 2050. godine moglo da košta između 53 i 137 milijardi evra godišnje, u zavisnosti od porasta temperature u odnosu na predindustrijski period.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor