Boban Antić iz Golemog sela kod Vranja nije napustio posao u ćumurani gde je radio sve dok nije izučio sve njegove tajne, a kada je došao i taj trenutak, naoružan znanjem svojeručno je od starog bureta napravio svoju.
"Iako sam milion puta pre toga slagao drva za proizvodnju ćumura u limenoj ćumurani, kada je trebalo da ih naređam u svojoj to sam činio kao da mi je prvi put. Gotovo sam na glas govorio sebi kojim redosledom to treba uraditi. Kada sam na dnu naslagao sitnije delove drveta, grane i manje cepanice ruke su kao po komandi same počele ka vrhu da ređaju sve veće cepanice. Na dno sam stavio i malo sitnijeg ćumura da se lako zapali, a oko dna peći, kako nalažu pravila, nabacao sam i pesak", kaže Antić i dodaje da posle dve noći i jednog dana ćumur je bio gotov.
"Tek kada sam oko ćunka ćumurane vodom ugasio poslednji žar shvatio sam da sam proizveo ćumur i postao ćumurdžija."
Autorka
Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.
