Bio farma - porodični posao koji se isplati

Za Zoricu Milošević (51) iz sela Grabovac kod Svilajnca, koja je jedini proizvođač organske hrane sa sertifikatom u Pomoravskom okrugu, radni dan počinje u šest ujutro, a završava se u ponoć i tako 365 dana u godini. Nakon što obavi sve poslove u njivi i povrtnjaku, dok namiri stoku, uradi sve uobičajne kućne poslove, ova ambiciozna i sposobna žena dan završava na kompjuteru, primajući porudžbine za proizvode ili izbacuje novosti na fejsbuk i instagram.  Kako kaže, internet joj je veoma  važan za posao, tako da prati sve trendove savremene komunikacije. 

Sertifikat se obnavlja svake godine za oko 60 vrsta povrća

Porodici Milošević, koja broji sedam članova, život se okrenuo kada je Zorica, nakon 20 godina rada, odlučila da napusti posao u fabrici opeke i počne sopstveni biznis - organsku proizvodnju. Od 2012. godine ima sertifikat, koji sertifikaciona kuća obnavlja svake godine. U međuvremenu Zorica je završila Fakultet ekološke poljoprivrede. Tako je nastala Bio farma Milošević koja je postala poznata u celoj Srbiji, kako po svojim organskim proizvodima, tako i po gostoljubivosti domaćina, koji rado primaju novinare, ali i sve zainteresovane kupce koji žele da vide kako izgleda organska proizvodnja.

"Organska proizvodnja nam je na 3,5 hektara, gde gajimo sve kulture koje su zastupljene tokom jedne kalendarske godine. Na većim površinama sadimo krompir i luk, u proleće grašak, u sezoni se sadi spanać, blitva, raštan, praziluk, šargarepa, cvekla, crni i beli luk. Ukupno imamo oko 60 vrsta povrća", kaže Zorica, kojoj u poslu najviše pomaže suprug Goran, ali i sin Nikola, koji je na drugoj godini Ekonomskog fakulteta i ćerka Nataša, koja je na master studijama francuskog jezika.  

Proizvodnja i u plastenicima

Osim proizvodnje na otvorenom, ova farma ima i jedan veći i dva manja plastenika. "Plastenici nam služe za zimski deo godine, kada proizvodimo lisnata povrća, blitvu, spanać, rukolu, salete, i vrste koje su nežne i ne podnose niske temperature. Planiram još dva veća plastenika, jedan za desetak dana postavljamo, a drugi bi trebalo do kraja godine", navodi Zorica. 

Jako je teško odabrati pravo seme

Na pitanje da li je teško baviti se organskom proizvodnjom, Zorica odgovara da je sa jedne strane lako, ali sa druge strane, ako se uzmu u obzir svi faktori, onda jeste teško. "Prva faza koja vam omogućava da se bavite organskom proizvodnjom je da proučite zakone i pravilnike, da odredite parcelu koja je adekvatna, da ima svoj eko koridor, da je daleko od glavnog puta, da nema puno vozila, da nema komšija koji će da prskaju pesticidima. Zaatim treba odabrati pravo seme, što je danas jako teško, naći pravu sortu koja će da se bori sa svim bolestima, svim napadima insekata i vremenskim uslovima koji su u ovim godinama varijabilni. Zatim treba imati opremu i potrebnu mehanizaciju, a mnogo toga se ručno radi. Kada pogledamo sve to, mnogo je teško baviti se ovom vrstom proizvodnje", kaže Zorica.

Prodaja na pijaci, ali i preko interneta

Svoje proizvode ova porodica prodaje preko interneta, neki kupci dolaze kod njih kući, nekima šalju proizvode, a najveći deo se prodaje na pijaci organske hrane u Bloku 44 na Novom Beogradu.  Zorica kaže da od organske proizvodnje može da se živi uz mnogo rada i truda. 

"Svaki posao koji se radi treba da se voli. Fizički mnogo radim, ali zato um odmaram. U životu treba raditi nešto što drugi ne rade, nešto što se isplati. Meni se organska proizvodnja isplati, jer tako školujem dva studenta i od toga živi moja porodica", poručuje Zorica. Planira da se još više posveti proizvodnji organskog voća, jer se sve više traži, kao i da svoje proizvode izvozi nakon što dobije euro sertifikat.