Bokaši kompostiranje pogodno je za svaku kuhinju

Sve veći broj ljudi odlučuje se da uzgaja povrće i druge biljne vrste na zdrav način, bez upotrebe pesticida i veštačkih đubriva. Kako bi se osigurala dobra ishrana gajenih biljaka i obogaćivanje zemljišta, okrećemo se kompostiranju. Bokaši kompostiranje poseban je način kompostiranja kuhinjskog otpada gde se fermentacija odvija u anaerobnim uslovima.

Kompostiranje u kuhinji

Kod klasičnog kompostiranja u kompostnu masu dodajemo zeleni i smeđi materijal, odnosno: pokošenu travu, seno, lišće, grančice, ostatke od povrća i slično. U bokaši kompostnu masu osim organskog otpada iz kuhinje dodajemo mlečne proizvode i ostatke mesa, čak i sitnije kosti. Ovaj način kompostiranja nam omogućava da sav otpad koji stvorimo prilikom pripreme ručka i što ostane posle jela  pretvorimo u visokovredno kompostno đubrivo. Naravno, otpadni materijal poput ambalaže, deterdženata, masnoća, sapuna, boja, lakova ne dodajemo.

Za uspešno bokaši kompostiranje potrebna je dobra posuda za kompostiranje, kuhinjski otpad i bokaši starter.

Posuda za bokaši kompostiranje mora da osigura ispunjavanje uslova: da se može dobro zatvoriti kako bi se osigurali anaerobni uslovi, da omogući oticanje tečnog sadržaja i ne bi smela biti manje zapremine od pet litara. Možemo koristiti namenske posude za bokaši kompostiranje, običnu plastičnu burad sa slavinom i poklopcem ili možemo iskoristiti dve plastične kante i jedan poklopac. Na našem području najlakše je da odaberemo plastično burence sa slavinom i poklopcem. Posudu za bokaši možemo i sami napraviti na taj način što uzmemo dve kante iste zapremine. Takve kante se mogu staviti jedna u drugu. Kanti koja ide u unutrašnjost potrebno je izbušiti dno. Tako će dno kante biti rupičasto i tečnost će se cediti u spoljnju kantu. Unutrašnja se poklapa poklopcem.

Šta je bokaši kompost?

Sama reč bokaši japanska je reč koja se odnosi na "fermentisanu organsku materiju". Ranih osamdesetih godina prošlog veka, dr Teruo Higa, profesor sa Univerziteta Rijukjus, Okinava, Japan, uspeo je da izoluje efektivne mikroorganizme iz zemljišta, skraćeno nazvane EM. Od preko 80 mikroorganizama uspeo je stvoriti tečni inaktivni oblik. Prvo što je primetio je da ovi mikroorganizmi aktivno razlažu organski otpad u zemljištu i stvaraju visokokvalitetan humus, aktiviraju zemljišne materije koje hrane gajene biljke. Kasnije će EM preparati dobiti mnogo širu primenu.

U Azijskim zemljama od davnina su razvijane različite metode đubrenja organskim materijama dok se na zapadu ideja o kompostiranju, posebno o bokaši kompostiranju, sporo prihvatala.

Na našem području još uvek nema bokaši startera i ljudi koji se bave kompostiranjem na ovaj način prinuđeni su sami pripremati bokaši starter od pirinča i mleka. Na ovaj način osigurava se dobra fermentacija kuhinjskog otpada u anaerobnim uslovima.

Sam proces fermentacije kuhinjskog otpada je pod delovanjem mikroorganizama i to: Saccharomices spp. kvasaca i Lactobacillus spp. bakterija mlečno - kiselog vrenja. Mikroorganizme iz ovih grupa nalazimo u jogurtu, silaži, senaži, što nam govori da se u pripremi bokašija koriste mikroorganizmi koji se nalaze u prirodi.

Kuhinjski otpad, organski otpad iz kuhnje sa otpadom od mesa i mlečnih proizvoda, pomeša se sa bokaši starterom i pritisne u kanti kako bi se istisnuo vazduh. Odozgo se pospe sa starterom i ostavi u poklopljenoj posudi. Drugi način je da se dodaje otpad u slojevima. Kako pravimo otpad, svaki sloj pospemo starterom i dobro pritisnemo. Napunjena posuda, koju smo poklopili, ostaje tako 10 do 15 dana. Za to vreme potreban je svaki drugi dan odvrnuti slavinu kako bi izašla tečnost koja nastaje u procesu bokaši kompostiranja.

Miris komposta ne sme biti neprijatan

Tokom procesa kompostiranja miris treba biti prijatan, slatko - kiselkast. Svaki neprijatan mris nam govori da se nešto u procesu fermentacije desilo i sam proces je otišao u krivom pravcu. Loš miris nam je prvi pokazatelj da smo negde pogrešili. Ponekad je dovoljno posuti sadržaj u kanti sa bokaši starterom da bi se problem rešio.

U procesu bokaši kompostiranja dobijamo dva odlična proizvoda: tečnost koja se izdvaja tokom fermentacije i kruto đubrivo. Tekućina je bogata korisnim mikroorganizmima. Može da se koristi na različite načine: za uklanjanje neugodnih mirisa iz odvoda (posebno iz sudopera), za zalivanje biljka (potrebno je razblažiti vodom). Tečnost se koristi u roku od 24 sata.

Kruto đubrivo, pred kompost, može se dodavati u klasičan kompost, zakopati u zemljište ili koristiti za pripremu kompostnog čaja. Kod zakopavanja u zemlju, stavljanja u saksije ili ispod malča treba znati da ovo đubrivo ne treba da dođe u kontakt sa korenom biljka najmanje dve nedelje zbog svoje kisele pH vrednosti.