Borba protiv pirike - dugotrajan proces

Povrtari se svake sezone sreću sa pirikom (lat. Agropyron repens syn. Elymus repens). Ona je jedan on najupornijih korova koji naseljava naše bašte i voćnjake. Upustiti se u borbu s njom nije lako, jer ima veoma moćan i razgranat koren. Toliko je agresivan korov da guši sve biljke oko sebe, uskraćujući im svetlost i vlagu, a izlučuje supstance koje sprečavaju rast mnogih gajenih kultura.

Višegodišnja biljka - klijavost zadržava do četiri godine

Pirika je višegodišnja biljka, a u zavisnosti od uslova rasta, može da bude visoka 20-130 cm. Raste na obrađenim i neobrađenim površinama. Više joj prijaju zemljišta umerene vlažnosti. Podnosi i poplave. Njen koren čine veoma dobro razvijeni člankoviti rizomi koji se pružaju kroz zemljište. Rizomi su veoma otporni na sušu i smrzavanje. Šire se u zemlji, a na 1 ha može da bude i do 5.000 km rizoma pirike. Na 1 m² može da se nađe i do 25.000 pupoljaka, a masa podzemnih organa može dostići i do 3 kg. Prilikom obrade zemljišta poljoprivredne mašine seku rizome na manje komade, raznose ih po parceli i tako pomažu širenju pirike. Pirika cveta od aprila do oktobra. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Razmnožava se vegetativno (rizomima) i generativno (semenom). Na jednom mestu može da raste i sedam godina.

Osim što je korovska vrsta, pirika je i prenosnik više biljnih bolesti, insekata i nematoda. Od davnina se koristi u narodnoj medicini za lečenje mnogih oboljenja, čišćenja krvi od svih otrova, upale pluća, podstiče rad sluzokože želuca, creva, jetre, pankreasa, žuči. Njen koren se vadi i sakuplja tokom jeseni. Sitni korenčići se odstranjuju, a krupni dobro operu i suše. Čuva se dobro zatvorena.

Metode borbe protiv pirike

Konvencionalne metode borbe protiv drugih vrsta korova često dovode do širenja pirike. Ona je toliko uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Tokom proleća i jeseni prilikom pripreme gredica mogu se sakupljati rizomi pirike. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirikom, tada je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm jer na većim dubinama rizom pirike se guši i izumire.

Dalija je jedna od retkih biljaka koja potiskuje piriku. Upornom sadnjom dalije na površinu pod pirikom potisnućete ovu korovsku biljku. Gusta setva raži je još jedna mera borbe protiv pirike. Raž se seje gušće nego u standardnoj setvi. Postupak se ponavlja dva puta. Kada raž dovoljno naraste, tada parcelu treba istanjirati i nakon odmaranja zemljišta, ponovo posejati raž. Pirici ne odgovara ni setva krompira. Krompir ne utiče na piriku, ali stalno kopanje i prevrtanje zemlje ne prija ovoj korovskoj biljci. Moguće je piriku suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 cm, sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom. U proleće se na ovakva mesta mogu posaditi tikvice koje su ljubitelji tako pripremljenih gredica.

Kartonom i crnom folijom protiv pirike

Jedan od načina borbe protiv pirike je i karton. Naime, pirika se može dobro prekriti kartonom koji će dovesti do njenog propadanja zbog nedostatka svetlosti. Za ovaj postupak potrebno je najmanje godinu dana. Preko kartona se nabaci sloj zemlje na koji se poseje bilje pogodno za zeleno đubrenje. Međutim, kao saveznik u toj borbi može poslužiti i crna folija. U toku dve godine na određenoj površini se preko pirike prevuče crna folija, a korišćenjem određenih biostimulatora, pre postavljanja folije, proces se može ubrzati i skratiti na godinu dana. Pirika ne voli heljdu, kupusnjače i mahunarke. Ako se te biljke koriste kao zeleno đubrivo, korist je dvostruka.

Treba voditi računa i o tome da se smanji usitnjavanje rizoma i njihovo rasturanje po parceli jer će se iz svakog, i najmanjeg dela, stvoriti biljka. Otpad od pirike, rizomi ili klasovi, sa semenom ne smeju se stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirici omogućiti novi razvoj. Na kraju, dobro je znati i to da, ukoliko piriku kosite redovno na 5 cm, dolazi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.