Brendiranjem gazdinstva do lakše prodaje proizvoda

Bavljenje poljoprivredom nosi velike rizike, kako u proizvodnji, tako i u prodaji. Proizvođači se najviše žale na tržišne rizike, između ostalog, nestabilnu tražnju i cene njihovih proizvoda.

Najbolje tržišne okolnosti podrazumevaju da imate unapred obezbeđenu prodaju. Kako je to moguće postići kada ste mali proizvođač? Da li je moguće da brendirate svoje proizvode i na taj način obezbedite sebi siguran plasman?

Slow food u Srbiji tek u začetku

Novi način poljoprivredne proizvodnje i pristup u prodaji poljoprivrednih proizvoda nazvan je Slow food. Ovaj termin nije toliko popularan u našoj zemlji, zapravo se može reći da je tek u začetku, ali ima tendenciju rasta. Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda identična je kao kod organske proizvodnje, bez hemijskih sredstava, veštačkog đubriva, simulatora rasta, sve prirodno. Još jedna karakteristika Slow fooda je direktna prodaja porodicama, i to u mestu proizvodnje (u prečniku do 40 km), kako bi sveži proizvodi što pre stigli na trpezu kupaca.

Marko Orlović, rođeni Novosađanin, koji živi u Kraljevu, pre tri godine kupio je zapušteno domaćinstvo u selu Bapsko Polje i odlučio da pokrene sopstveni biznis. "Prepoznao sam potrebe ljudi za zdravom hranom, a ujedno sam sebi obezbedio posao. Proizvodim poljoprivredne proizvode po principima Slow food-a koja ima dosta zajedničkog sa organskim načinom proizvodnje. Glavni princip je princip lokaliteta, što zanči da se prodaje u mestu gde je proizvedeno direktno potrošačima, bez preprodavaca", na samom početku razgovora objašnjava Orlović. U način proizvodnje potrošači se sami mogu uveriti, tako što će posetiti gazdinstvo, koje je otvorenog tipa.

Sve je počelo proizvodnjom hrane za vlastitu porodicu

"Rešio sam da spojim lepo i korisno, odlučio sam da pokrenem sopstveni biznis i da ujedno proizvodim hranu za svoju porodicu. Kupio sam 3ha zemljišta sa pomoćnim objektima pored Morave. Domaćinstvo se nalazi između Kraljeva i Čačka. Cena je bila 50 evra po aru. U šali volim da kažem da su početni troškovi bili kao da sam otvorio butik", kaže Orlović.

Na svom domaćinstvu proizvodi preko 30 vrsta povrća. Površina od 1,5 ha predstavlja jednu veliku baštu na kojoj gaji raznovrsno porvće. Osim biljne proizvodnje, gaji i 15 koza od kojih prodaje mleko i sir. Na njegovom gazdinstvu gaji se i domaća autohotna sorta kokošaka Velika banatska gološijanka, od koje se dobijaju kvalitetna jaja. Većinu poslova naš sagovornik obavlja sam, u čemu mu, kada je u mogućnosti pomaže supruga, dok oko težih poslova angažuje dodatne radnike.

Prodaja po porudžbini, nema viškova

Većina poljoprivrednih proizvođača nema razrađen pristup na tržištu. Preprodavci ili pijaca su uglavnom najznačajniji kanali distribucije poljoprivrednih proizvoda. Osim samog načina proizvodnje, Marko ima poseban pristup i u prodaji svojih proizvoda. "Pokrenuo sam novi koncept poljoprivredne proizvodnje koja se zasniva na direktnom kontaktu sa porodicama-kupcima, koje snabdevam 2-3 puta nedeljno, u zavisnosti od njihovih potreba. Lično dostavljam porudžbine kupcima na kućnu adresu. Cene su od 20-50% više, ali je dostava uključena u cenu. Nemam viškove proizvoda, proizvodnju planiram prema potrebama svojih kupaca. Sve ide pravo iz bašte na trpeze mojih kupaca. To je ujedno hrana namenjena mojoj deci, tako da eventualne viškove iskoristimo u domaćinstvu", kaže Orlović.

Ipak, kupci su prepoznali kvalitet njegovih proizvoda i prednosti ovakvog načina kupovine, tako da se broj porodica koje snabdeva konstantno povećava. Proizvode pakuje u posebna pakovanja sa nazivom svog domaćinstva, jer smatra da je izuzetno bitno da se od ostalih proizvođača razlikuje na tržištu i da od njih napravi brend.

Malim koracima do mlekare, ali i turizma

Kako je prisutna tendencija odlaska ljudi sa sela u grad, tako su se i meštani Bapskog Polja čudili Markovoj odluci da kupi imanje na selu i da se se bavi poljoprivredom. "Bavio sam se raznim poslovima u životu, ali sa poljoprivredom nikada nisam imao dodira. Ni moji roditelji nisu poreklom sa sela. Ništa nisam znao o poljoprivredi, teorijski sam se pripremo neko vreme. Međutim, kada krenete da to sprovodite u praksi, često vidite da se neke stvari prodrazumevaju da znate. U takvim situacijama imao sam pomoć komšija", prenosi svoje iskustvo ovaj proizvođač.

U budućnosti planira da obogati svoju ponudu i da počne ujedno da se bavi i turizmom, kao i da napravi jednu malu mlekaru. Kaže da u ovoj grani ima prostora za još proizvođača i da bi svakome ko je zainteresovan pomogao, zato što bi zajedno nastupali na tržištu i imali bogatiju ponudu.

Foto: Marko Orlović