Crv i nepravilan izgled voća ne znači da su to ekološki proizvodi. Kako ih uopšte prepoznati?

"Ako je u voću crv, znači da je prirodno!" tvrdnja je koju smo verovatno bar jedanput svi čuli.

U vremenu kada se ekološki proizvodi sve češće traže i plaćaju po višoj ceni, mnogi se pitaju kako ih razlikovati od onih uzgojenih konvencionalnim metodama. Da li je voće sa malim nesavršenostima i ono u kojem je prisutan crv zaista znak nekorišćenja pesticida kako se oduvek smatralo?

"Crvljive jabuke i kvrgavo voće nisu organski proizvodi" naslov je članka koji se bavi tematikom ekološke proizvodnje, a koji je obradio portal politika.rs.

Da prisutnost crva, oštećenja ili kvrgavosti na voću nije dokaz ekološke proizvodnje objašnjava prof. dr nauka Darko Velić s osječkog Prehrambeno - tehnološkog fakulteta za portal foodfacts.news.

Najpouzdaniji način prepoznavanja je službena sertifikacija

Takvi znakovi, pojašnjava, mogu ukazivati na to da voće nije tretirano određenim pesticidima ili da su se pojavili prirodni problemi u uzgoju.

"Ali, to ne garantuje da su proizvodi prošli postupak ekološkog serifikovanja", ističe ovaj profesor.

Kako navodi, ekološki proizvod mora zadovoljiti stroge uslove propisane zakonskim okvirom uključujući način uzgoja, kontrole i sertifikovanja, kao što je propisano Uredbom Veća (EZ) br. 834/2007 i odgovarajućim nacionalnim pravilnicima.

Ekološki proizvedena hrana me čini zdravijim?

Tek kada, dodaje, proizvod ispuni te uslove, može nositi službeni ekološki znak (logotip) koji potvrđuje njegov ekološki status.

"Potrošači mogu prepoznati takve proizvode pomoću nekoliko ključnih indikatora, ali najpouzdaniji način je službena sertifikacija i označavanje, a ne sam izgled ili ukus proizvoda", naglašava Velić.

Saveti za lakše razlikovanje proizvoda

Kako bi potrošači lakše razlikovali ekološke proizvode od onih koji to nisu profesor daje nekoliko saveta ili takorečeno smernica:

1.Provera službenih sertifikata i oznaka

Ekološki proizvodi nose službeni eko znak ili sertifikacioni logo koji garantuje da je proizvod prošao sve propisane kontrole i postupke sertifikacije prema EU standardima za ekološku proizvodnju.

Na pakovanjima su obično navedeni podaci o sertifikacionom telu koje je obavilo kontrolu, broj sertifikata i naziv proizvođača što omogućava proveru autentičnosti proizvoda i razlikovanje ekoloških od konvencionalnih.

2. Specifične prodavnice i sektori

Često se nalaze u posebnim sektorima unutar prodavnica ili u specijalizovanim prodavnicama što olakšava njihovo razlikovanje od konvencionalno uzgojenih proizvoda.

3. Viša cena

Iako nije univerzalno pravilo, često imaju višu cenu zbog dodatnih troškova proizvodnje, strožih regulativa i kontrola u uzgoju.

4. Kratak rok trajanja

Mogu imati nešto kraći rok trajanja jer se ne tretiraju sintetičkim konzervansima ili drugim hemijskim sredstvima koja produžavaju trajnost konvencionalnih proizvoda.

5. Izgled i veličina proizvoda

Ponekad imaju nepravilniji oblik, varijabilnu veličinu ili sitne estetske nesavršenosti (npr. kvrgavost). Međutim, ovo nije pouzdan indikator ekološkog statusa jer i konvencionalno voće može imati nepravilnosti.

"Na kraju, jedini način da potrošači sa sigurnošću prepoznaju takve proizvode je kroz službene oznake", ponavlja profesor podcrtavajući da vizuelni pokazatelji i subjektivne karakteristike poput ukusa ili teksture ne pružaju pouzdano raspoznavanje između ekoloških i konvencionalno uzgojenih namirnica.

Ne postoje vanjske značajke koje garantiraju ekološku proizvodnju

Doc. dr Bojana Voučko s Prehrambeno - biotehnološkog fakulteta u Zagrebu kaže da je ekološka proizvodnja hrane nužnost za održivi razvoj i da je treba podsticati jer je to društveno prihvatljiviji način koji će rezultirati proizvodima koji imaju jednak (ili veći) kvalitet kao proizvodi dobijeni konvencionalnom proizvodnjom.

"Pri kupovini potrošači nemaju drugog izbora nego da čitaju deklaraciju jer je to najsigurniji način za razlikovanje proizvoda", složila se profesorka takođe navodeći da ne postoje spoljašnja obeležja  proizvoda prema kojima bi se sa sigurnošću moglo prepoznati da se radi o ekološki ili konvencionalno proizvedenoj hrani.

"Shodno tome, crvljiva jabuka ili kvrgavo voće može biti poreklom i iz konvencionalne i iz ekološke proizvodnje", zaključuje zagrebačka profesorica.

Na kraju možemo zaključiti kako je tvrdnja da crv u voću i njihov nepravilan oblik nisu znak ekološkog proizvoda tačna i da je najsigurniji način prepoznavanja takvih proizvoda službena sertifikacija i označavanje.