Koristeći jagode kao eksperimentalnu kulturu istraživači su oštetili listove tog voća kako bi izazvali stres sličan ugrizu štetočina, zatim su proučavali proizvodnju fitohemikalija u plodovima.
Teksaški naučnici su otkrili kako insekti oštećivanjem lista voća i povrća pogoduju njihovoj otpornosti. Utvrdili su kako reakcije stresa stvorene kod biljaka pokreću porast antioksidativnih jedinjenja pre branja, što ih može učiniti zdravijima za ljudsku upotrebu.
"Mnoge studije u prošlosti imale su sličnu ideju, ali istraživanja nisu pokazala razlike", rekao je za agrilifetoday Luis Kisneros-Zevalos, doktor za hortikulturu i hranu na koledžu Stejšon koji je ujedno i glavni istraživač studije koja se bavi ovom kontroverzom. "U našoj studiji dokazali smo da oštećeni listovi biljaka poput ozleda uzrokovanih insektima daje zdravije ekološko voće", dodao je istraživač.
"Već je postojala ideja o tome kako insekti prisutni u ekološkom uzgoju mogu izazvati stres u biljkama i povećati antioksidacijska jedinjenja", rekao je Kisneros-Zevalos. "Međutim, ta hipoteza ili koncept nikada do sada nisu testirani. Zato smo mi oponašali štetu koju nanose štetočine."
Istraživači su sproveli studiju na jagodama (Fragaria x ananassa). Nekoliko dana pre ubiranja plodova primenili su različite načine i nivoe ranjavanja lišća. Rupice na lišću su napravljene pomoću bušilica za papir, sedam i 14 dana pre berbe. Oštećenje je naneseno biljkama s potpuno razvijenim plodovima koji su bili 25 odsto crveni, a svaka biljka je ubrana jedne do dve nedelje nakon primene tretmana odabirom zrelih plodova koji su preko 80 odsto crvene boje. Ubrani plodovi su ocenjivani prema kvalitetu berbe merenjem fizikalno-hemijskih parametara.
"Otkrili smo kako je nekoliko gena povezano s translokacijom šećera i biosintezom fenolnih jedinjenja, prekomerno izraženo u plodu jagode", rekao je dr. Facundo Ibanez, istraživač projekta povezanog s Institutom nacionalnih poljoprivrednih istraživanja iz Urugvaja.
"Ovo istraživanje pruža uvid i razumevanje složenosti proizvodnje voća i povrća", rekao je Patrik Stover, doktor za poljoprivredu i nauku. "Buduće implikacije ovog istraživanja su uzbudljive i pokazuju kako istraživači rade na poboljšanju biljne proizvodnje i kvalitete hranjivih sastojaka i za proizvođače i za potrošače", nadodaje ovaj naučnik.
"Sve biljke imaju mogućnost reagovanja na okolne uslove aktiviranjem sekundarnog metabolizma kao dela obrambenog ili kao deo procesa prilagođavanja. Takođe, mogu aktivirati i primarni metabolizam, koji će premestiti izvor ugljenika potreban za proizvodnju tih antioksidativnih jedinjenja“, objasnio je Kisneros-Zevalos.
Zdravije uzgojeni proizvodi za prehrambenu industriju mogu biti u velikoj meri pokretačka snaga te privlačno ulaganje relevantnim deonicima.
"Ekološka poljoprivreda poslednjih godina beleži stalan rast i veću potražnju, a rezultati istraživanja imaju pozitivan i veliki uticaj na ekološku proizvodnju, poljoprivrednike i ostale industrije povezane s takvim proizvodima", kaže Kisneros-Zevalos. Uopšteno, povrće i voće iz ekološke proizvodnje sadrži veće količine antocijanina, flavonoida i karotenoida.
Tagovi
Autorka
