Kako organsku proizvodnju učiniti konkurentnom?

U prostorijama Privredne komore Srbije, održana je zajednička sednica Grupacije za organsku proizvodnju PKS i asocijacije Serbia Organica, gde su proizvođači istakli potrebu za širenjem tržišta, povećanjem površina pod organskom proizvodnjom, a iskoristili su priliku i da ukažu na problem konkurentnosti i izvoza organskog mleka i mesa na tržište EU te na neadekvatan sistem podsticaja. Organski proizvođači smatraju da je važno što pre uraditi izmene i dopune zakona koji uređuju oblast subvencija.

Važno je usvojiti Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje

Kako navode u PKS-u, Nada Mišković, predsednica Grupacije, istakla je: "Ideja je da zakon o podsticajima u organskoj proizvodnji bude samostalan i da tretira specifičnosti tog vida produkcije. Veoma je važno da se usvoji Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje koji je napravljen još 2009. godine jer precizno definiše sve probleme i predlaže rešenja. Nacionalni akcioni plan za razvoj organske proizvodnje biće integralni deo Nacionalnog programa za ruralni razvoj i zvaće se Program za razvoj organske proizvodnje". Mišković je ukazala i na značaj sledljivosti i efikasne kontrole prodaje organskih proizvoda, kako bi se sprečilo da konvencionalni proizvodi preko noći postanu organski. "Problem je prodaja na zelenim pijacama gde se ne izdaju fiskalni računi i ne mogu da se prate količine prodate robe. Neophodna je efikasna akcija inspekcija, menadžmenta pijaca i sertifikacionih tela, kako bi se našlo najbolje rešenje", rekla je Mišković.

Prostor za unapređenje organske proizvodnje postoji

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, smatra da u Srbiji postoji prostor za unapređenje organske proizvodnje, kako po pitanju količina, tako i po pitanju kvaliteta, a s njim se složio i Vlada kovačević, savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, koji je istakao da je organska proizvodnja i povećanje investicija u tu branšu, jedan od prioriteta resornog ministarstva. Upravo u organskoj proizvodnji Kovačević vidi mogućnosti unapređenja konkurentnosti privrede, obzirom da se na malim površinama proizvode proizvodi visoke dodate vrednosti.

Veliki razvojni potencijal Srbije

Organska proizvodnja predstavlja veliki razvojni potencijal Srbije, koji još uvek nije dovoljno iskorišten pa iako se oseti pomak u organaskoj proizvodnji, Srbija još uvek zaostaje za Evropskim zemljama, gde je organska proizvodnja puno zastupljenija. U 2014. godini u Srbiji je pod organskom proizvodnjom bilo ukupno 9,445,60 hektara, a obradivo 7,897,22 hektara, što je ipak povećanje u poređenju sa 2013. godinom. Najviše se obradivih površina pod organskom proizvodnjom nalazi u Vojvodini, regionu Južne i Istočne Srbije, Šumadije i Zapadne Srbije, a potom i Beograda. Prošle se godine najviše proizvodilo žitarica, voća, industrijskog i krmnog bilja.

U Srbiji se organskom poljoprivredom bavi 1.876 poljoprivrednih proizvođača te ona u Srbiji čini tek 0,5 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje, dok primerice u Austriji taj procenat iznosi 19 odsto. Velika je to razlika koje su domaći proizvođači svesni. Baš zato smatraju kako je za ostvarivanje konkurentnosti na velikim i zahtevnim tržištima važno uspostaviti sistem subvencija koji će uvažavati specifičnosti ove proizvodnje, efikasan sistem kontrole ali i visok nivo stručnosti proizvođača. Stoga se očekuje da će Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje urediti ovu oblast u skladu sa evropskim standardima, jer je to jedini način da Srbija iskoristi velike mogućnosti koje u ovoj oblasti ima i postane konkurentna ostalim Evropskim zemljama.

Foto: depositphotos.com; robert_g