Koji problemi stoje na putu razvoja organske poljoprivrede?

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu što govori o velikom interesovanju poljoprivrednika da se uključe u ovaj vid proizvodnje, ali i potrebi da se u njihovo podsticanje uključe i lokalne samouprave, saopšteno je iz NALED-a.

Međutim, pored povoljnih uslova organska poljoprivreda u našoj zemlji je nedovoljno razvijena. Za to postoje brojni razlozi sa kojima se naši proizvođači susreću prilikom prelaska ili u bavljenju ovom proizvodnjom.

Za podsticanje organske proizvodnje neophodno uključenje i lokalnih samouprava

Najveći problem za naše poljoprivredne proizvođače su velika početna ulaganja. U periodu konverzije veća su ulaganja, a proizvod se ne može prodavati po višoj ceni kao organski, ističe stručnjak za ratarstvo i stočarstvo Poljoprivredno stručne službe Valjevo Svetlana Jerinić.

Problem nedostatak semena i sredstava za zaštitu

Takođe, veliki problem kod naših poljoprivrednika predstavlja nedovoljna informisanost o organskoj proizvodnji i nedostatak stručnog znanja. Organska proizvodnja je i dalje velika nepoznanica i to je razlog da se poljoprivredni proizvođači teže odlučuju da se bave ovom proizvodnjom. Evidentna je nedovoljna edukovanost o različitosti u tehnologiji organske od konvencionalne proizvodnje.

Iz tog razloga potrebno je raditi na edukaciji svih učesnika organske poljoprivrede, od poljoprivrednih savetodavaca, preko poljoprivrednih proizvođača i potrošača.

Jedan od problema je i nedostatak inputa za organsku proizvodnju. Semenskog materijala i sredstava za zaštitu gotovo da nema na našem tržištu. Situacija sa mineralnim đubrivima dosta se popravila u poslednje vreme i pojedina đubriva se mogu naći ne samo u velikim centrima, nego i u manjim mestima, gde su dostupnija poljoprivrednim proizvođačima. Registovanih herbicida u organskoj proizvodnji nema, što iziskuje veće učešće ljudskog rada, naročito u proizvodnji voća i povrća, objašnjava Jerinićeva.

Komplikovana dokumentacija

Ono što predstavlja problem za naše proizvođače je i malo komplikovanija dokumentacija u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Prijava za sertifikaciju, obeležavanje proizvoda, zahtevi za korišćenje semena iz konvencionalne proizvodnje, vođenje knjige polja i mnoga druga dokumentacija jedan je od činilaca koji odvraća naše proizvođače u samom procesu odlučivanja za prelazak na ovaj vid proizvodnje.

Šta je sve potrebno obaviti za prelazak na organski uzgoj voća?

Organska poljoprivreda u našoj zemlji, i pored brojnih problema, je velika šansa i dobro rešenje za mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Velika poljoprivreda gazdinstva, koja su specijalizovana za određene proizvodnje teško da se mogu preorijentisati i prilagoditi svoju mehanizaciju i opremu za bavljenje organskom proizvodnjom.

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo daje savet malim poljoprivrednim gazdinstvima koja zbog potrebnih velikih ulaganja ne mogu da prerastu u veća ili srednja gazdinstva, da celokupnu ili jedan deo svoje proizvodnje prebace iz kovencionalne u organsku. Takođe, savet je da to budu i gazdinstva koja imaju raspoloživu sopstvenu radnu snagu i mehanizaciju, pa mogu biti održiva u ovakvim uslovima poslovanja, ističe stručnjak za ratarstvo.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor