Malč kao zaštita od mraza i hladnoće - kada je najbolji termin?

Za malč često kažemo da su njegove uloge u prekrivanju zemljišta kako bi sprečili rast korova i isparavanje vode tokom vrelih dana. U zimskom periodu on ima ulogu termoregulatora i često je to jeftin, brz i jednostavan način da zaštitimo biljke od niskih temperatura, mraza i izmrzavanja.

Njegovo dejstvo zavisi od vrste, boje, debljine sloja i vremena primene, kao i biljne vrste za koju se primenjuje. Suviše rano malčiranje može da nanese više štete nego koristi.

Različiti efekti upotrebe

Materijal koji koristimo štiti koren biljaka i zemljište od naglih promena temperature, sprečavaju preterano zagrevanje tokom dana i brzo hlađenje u noćnim satima. Treba izbegavati malčiranje biljaka osetljivih na mraz debelim slojem, jer je loš provodnik toplote. Provodljivost toplote je niža, što je sloj deblji, a takve površine su izložene riziku od mraza tokom noći.

Suviše rano postavljanje sprečava biljke da se pripreme za zimu. Najbolji termin za obavljanje ovog posla je posle dva do tri mrazna jutra. Tada su biljke već priviknute na niske temperature.

Koji poljoprivredni radovi se obavljaju u novembru?

Slama, seno, usitnjeno opalo, suvo lišće, borove iglice, ljuske orašastih plodova, piljevina, šišarke, kompost, humus, glistenjak, su prirodni materijali koje možemo da iskoristimo. Izborom materijala možemo da regulišemo krajnje efekte. Usitnjena kora drveta ne upija i propušta svu vodu, piljevina upija velike količine vode i dok se ne zasiti neće je početi propuštati. Iglice četinara su slab termoizolator, ali i zakiseljavaju zemljište što je poželjno za biljke koje traže kiselu pH reakciju, kao što su borovnice.

Optimalna debljina sloja se kreće od pet do osam centimetara, ali to zavisi od biljne vrste, kvaliteta zemljišta, klimatskih i vremenskih uslova. Deblji sloj se tokom proleća uklanja kako bi se zemlja što pre ugrejala. U sušnim regijama to će značiti gubitak vlage i bolji je tanji sloj.

Biljke i njihovi zahtevi

Možemo prekriti gredice tokom zime. To će sprečiti degradaciju zemljišta, narušavanje strukture i sabijanje zemljišta.

Kada malčiramo površinu oko biljaka sa plitkim korenom, poput jagoda, astilbi, hojhera, regulišemo temperaturu zemljišta i kod promenljivog vremena prekidamo ciklus smrzavanja i odmrzavanja. Oko mladih voćnih sadnica, žbunova, ruža, višegodišnjih žbunova lekovitog i začinskog bilja materijal ne treba da bude naslonjen na biljke. Često može da se desi da glodari koriste malč za formiranje svojih tunela i tako lako dolaze do nežnog biljnog tkiva. Kako bi to sprečili oko biljaka se ostavi krug širine od 10 do 20 cm koji ne pokrivamo.

Neke biljne vrste ne podnose ovu vrstu zaštite. Ruzmarin, lavanda i žalfija ne podnose malčiranje materijalima koji zadržavaju vodu, jer ovim vrstama smeta njen višak. Isto je i sa biljkama koje vole sunčana mesta: ljiljani, karanfili i slične vrste.