Markovići uzgajaju bukovače uz pomoć lekovite geotermalne vode

Sreten Marković odlučio je 2012. godine da se sa porodicom preseli iz centra Šapca u prigradsko naselje Bogosavac i započne poljoprivrednu proizvodnju. Posle više neupešnih pokušaja da ostvari prihod u voćarstvu, pre godinu i po dana započeo je proizvodnju bukovača.

Sve o gajenju bukovače na malom gazdinstvu

Godišnje proizvede oko 700 kilograma gljiva, a zbog velike potražnje razmišlja da proširi biznis. Zbog lekovitih svojstava, bukovača je sastavni deo ishrane u ovom domaćinstvu, a to je, veruju Markovići, razlog i što se poslednjih godina povećala potražnja za ovom namirnicom.

Za napredak potrebni adekvatni uslovi u objektu

Posle godina provedenih u gradu, Markovići su se odlučili za seoski način života. Ipak, uzgajanje voća, karakteristično za ovaj kraj nije dalo željene rezultate. Pomoćni objekat u seoskom domaćinstvu u Bogosavcu, Sreten je adaptirao u prostoriju za gajenje bukovača. Za proizvodnju ovih gljiva opredelio se pre svega jer je jednostavna, ne zahteva veliko ulaganje, jedino što je potrebno su uslovi za inkubaciju, hranljiva podloga koju svaki domaćin ima u svom okruženju i micelijum.

"Slama se isceka, zatim popari i steriliše. U tako pripremljenu podlogu dodajemo micelijum i sipamo u džakove koji se okače, i posle dvadesetak dana gljive počinju da izlaze kroz rupe. Od uslova i temperature u objektu zavisi kojom brzinom će napredovati. Posle nedelju dana prvo kolo je spremno za berbu, zatim idu još dva kola berbe", objašnjava Sreten.

Već za par dana spremno za berbu

Adekvatna adaptacija prostorije u kojoj će se gljive gajiti polovina je obavljenog posla. Prvih 20 dana temperatura u prostoriji se kreće od 20-24˚C, a kada padne, gljiva stagnira. Povećanjem temperature ubrzava se rast. Prednost ove proizvodnje je što gljive veoma brzo napreduju. Sve kreće od male lepeze, koja se za samo par dana dostigne veličinu idealnu za branje i konzumiranje.

"Prvi dan će izrasti mali buketić, sledećeg dana on će biti malo veći, a već četvrti dan gljive porastu toliko da su spremne za branje", objašnjava supruga Snežana, koja pomaže u ovoj proizvodnji.

Jedna vreća daje od 20 do 30 odsto svoje težine gotovog proizvoda, odnosno bukovača.

"Ako je vreća teška 15 kilograma kad je napunimo supstratom, do kraja branja može da se dobije tri do četiri kilograma ploda od jednog džaka", objašnjava Sreten.

Voda iz bušotine u Bogatiću

Za supstrat koriste žitnu slamu koja ne sme da pokisne pre ubacivanja u džak. Najteži deo posla je poparavanje iseckane slame, ali su se Markovići dosetili kako ovaj deo da olakšaju, pa slamu ubacuju u geotermalnu vodu temeprature oko 80 stepeni koja izvire na bušotini u Bogatiću.

"Ta voda je hranljiva. Puna je minerala, ima sumpora i to dodatno utiče da naše gljive budu vrlo kvalitetne i bez ikakvih dodataka, osim hranljivih i mineralnih materija", priča Snežana.

"Nema razlike između bukovača i meda"

Ovo je izuzetno ukusna gljiva, visoke hranljive vrednosti, bogata proteinima, sadrži sve esencijalne aminokiseline, minerale, među kojima su gvožđe, fosfor, kalijum, mikroelementi i vitamini B grupe. Posebno je značajno napomenuti nizak sadržaj natrijuma. Sadrži i hlorofil koji ubrzava regeneraciju ćelija zbog čega se koriste u borbi protiv visokog pritiska, povišenog nivoa holesterola, infekcija i oslabljenog imuniteta.

Nemačka želi da uvede poseban porez na meso

"Za ljude koji imaju visok pritisak, bukovače su idealna hrana. To su gljive koje imaju veoma visoku hranljivu vrednost, a kada se konzumiraju, skoro da nema razlike između bukovača i mesa", pričaju ovi proizvođači.

Ubrane gljive pakuju u tacne od po 350 grama. Tako upakovan proizvod Markovići prodaju po 90 dinara. Zadovoljni plasmanom na tržištu u planu imaju proširenje pogona. Potražnja za proizvodom koji prave potkrepljuje uverenje da nimalo nisu pogrešili kada su odlučili da centar grada zamene seoskim životom.