Nemica i Holanđanin u Jaloviku razvijaju biodinamičku poljoprivredu

Naša zemlja je oduvek svojim prirodnim lepotama i gostoljubivošću privlačila strane turiste, koji su iz Srbije u svoje domovine nosili pregršt divnih utisaka. Ipak, retki su oni koji su za svoj dom odabrali neko od srpskih sela. E, baš to su učinili Nemica Vivien Šajdler (Scheidler) i Holanđanin Boudevijn (Boudewijn) Kegels su, pre desetak godina, sa svojom decom Karlom Rubinom i Antoninom Vidarom došli u mačvansko selo Jalovik, smešteno između Šapca i Koceljeve, i počeli da se bave poljoprivredom. 

Život ih doveo na Balkan

Kako kažu, a prenosi portal Priče sa dušom, upoznali su se Pragu, a život ih je doveo na Balkan. Po završetku četvorogodišnje praktične edukacije za biološko-dinamičku poljoprivredu, Vivien se preselila u Srbiju, gde je na jednoj farmi u Meljaku volontirala tri godine, a potom je nekoliko meseci radila na imanju na Kosmaju, da bi 2008. godine sa Boudevijnom pokrenula biodinamičku farmu u Jaloviku.

Na farmi organizuju i obuku iz biološko-dinamičke poljoprivrede

Njih dvoje ističu da su ih meštani Jalovika lepo prihvatili, dodajući da njihova deca vole da budu na selu, jer tako rastu u najprirodnijem okruženju uz životinje, biljke, šume i livade. Sa njima na farmi borave i volonteri iz međunarodnih mreža Helpx i Workawa, a tu su, takođe, i studenti iz naše zemlje za koje organizuju praktičnu obuku iz organske i biološko-dinamičke poljoprivrede.

Posla ima od jutra do mraka

Viv i Bou obrađuju ukupno 15 hektara poljoprivrednog zemljišta, a vlasnik njihove farme je Fondacija Biodinamika, koju su sa saradnicima osnovali 2010. godine. Njihov dan počinje zajedničkim buđenjem, a zatim prelaze na hranjenje životinja, premeštanje mobilnih ograda, sipanje vode, mužu i preradu mleka, te zalivanje rasadnika.

Vivien od malena zavolela poljoprivredu

Svoje proizvode prodaju, udruženo sa ostalim malim proizvođačima, subotom na farmi, ali robu plasiraju i kroz sistem kućne dostave u Beogradu. Kako Vivien napominje, oni poljoprivredu vole zbog povezanosti čoveka sa svim životnim i kosmičkim silama. A kroz uporan fizički rad, često i preko sopstvene granice, postižu jak unutrašnji razvoj duša. Inače, Viv je u Nemačkoj studirala indijsku filologiju, istoriju umetnosti i nauku religije, a završila je i četvorogodišnju stručnu zanatsku edukaciju za organsku i biološko-dinamičku poljoprivredu. Ona dodaje da je najveći deo detinjstva provela u bašti svojih roditelja, u šumama i na livadama. Svakog letnjeg raspusta je volontirala na organskim farmama, dok je njen suprug Bou studirao arhitekturu, industrijski dizajn i filozofiju.

Selo Jalovik - a zemljište plodno

Na pitanje, zašto su za svoj život odabrali baš Jalovik, njih dvoje naglašavaju da je glavni razlog taj što se to predivno selo nalazi se svega 75 kilometara zapadno od Beograda, što im s jedne strane obezbeđuje tržište, a s druge strane je to pravo poljoprivredno selo sa tradicijom. Oni naglašavaju da njihov način shvatanja umetnosti leži u tome da se čovek probudi na čudnim kontradikcijama, jer je u korenu imena Jalovik -  jalovo - a u stvari je zemljište tog sela plodno i zdravo.

Biodinamička poljoprivreda povratak tradiciji i zdravlju

Već je rečeno da se Vivien i Boudevijn bave biodinamičkom poljoprivredom, proizvodnjom koju su praktikovali naši preci, koja podrazumeva to da imanje, koliko god je to moguće, bude samodovoljno i da nema upotrebe hemije i pesticida. Mora postojati uravnotežen odnos između broja životinja na imanju i poljoprivrednih površina, kao i raznolikost kultura. Štetočine se uklanjaju prirodnim sredstvima, a uzgoj stoke mora biti što više na otvorenom, a broj grla odgovarati veličini imanja. Tu su i pripreme polja i komposta, kao i korišćenje mesečevog setvenog kalendara.

Sloboda i zdravlje dece najpreči

Oni na kraju zaključuju da su prednosti života na selu višestruke, jer posebno deca tu imaju mnogo slobode i prostora za razvoj slobodne mašte. Od svačega se nešto napravi, pa igračke postaju dosadne i nepotrebne. Najveća prednost je, naravno, njihovo zdravlje, zato što ona na farmi stalno imaju sveže pomuženo sirovo mleko i zdrave samonikle biljke koje sami mogu da uberu i naprave sebi obrok.

Izvor: Priče sa dušom