• Organski uzgoj
  • 24.04.2021. 07:30

Novi rekord u organskim površinama - na planeti 72,3 miliona hektara

Žitarice čine najveću površinu u organskoj proizvodnji, slede ih pašnjaci i uljarice. Od višegodišnjih zasada tu su maslinjaci, kafa i orasi.

Foto: Bigstock/FreeProd
  • 59
  • 9
  • 0

Broj površina pod ekološkim uzgojem i prodaja takvih proizvoda nastavljaju da rastu. Ova proizvodnja dosegla je novi rekordni nivo u 2019. godini i postigla površinu od 72,3 miliona hektara, što je 1,6 odsto više u odnosu na godinu pre, stoji u izveštaju pod nazivom "Svet organske poljoprivrede - statistika i novi trendovi 2021.", objavljenog od strane Istraživačkog instituta za ekološku poljoprivredu (FiBL) i Evropskog udruženja za organsku proizvodnju (IFOAM).

Regije u kojima je najzastupljenija su Okeanija sa 35,9 miliona hektara, što čini čak polovinu ukupne površine kao i Evropa sa 16,5 miliona hektara, odnosno 23 odsto. Dalje, izveštaj ukazuje da Latinska Amerika ima 8,9 miliona hektara (11 odsto), Azija 5,9 miliona hektara (osam odsto), Severna Amerika 3,6 miliona hektara (pet odsto) i Afrika dva miliona hektara (tri odsto).

Prema ovom izveštaju, u 2019. godini površina zemljišta pod organskim uzgojem povećala se za 1,1 miliona hektara, odnosno 1,6 odsto. U Srbiji je pod organskim uzgojem bilo preko 21.200 hektara, što je rast od 10,4 odsto, a njime se bavilo oko 370 uzgajivača. U Hrvatskoj je bilo nešto više od 108.000 hektara, što je rast od 4,8 odsto u odnosu na 2018. godinu, a zabeleženo je 5.150 organskih proizvođača. U Bosni i Hercegovini je zabeleženo 1.700 hektara, što je rast od gotovo 89 odsto u odnosu na godinu ranije, a tamo broje 250 proizvođača.

Ovo povećanje odražava opšti trend u svim regijama, pogotovo u Evropi, gde se organsko zemljište povećalo za 0,9 miliona hektara, odnosno 5,9 odsto i Severnoj Americi, gde je njihovoj ukupnoj površini dodato 0,3 miliona hektara, što čini povećanje od 9,1 odsto.

Suprotno tome, u Aziji je došlo do smanjenja za 7,1 odsto i to uglavnom u Kini. 

Ipak, većina svetskih zemalja je u značajnom povećanju. To je posebno naglašeno u Indiji gde je rast iznosio 0,36 miliona hektara i Kazahstanu 0,1 miliona hektara.

Koje su kulture vodeće? 

Što se tiče ratarskih kultura, žitarice čine najveću površinu u ovoj vrsti proizvodnje (5,07 miliona hektara), zatim pašnjaci (3,2 miliona ha) i uljarice (1,7 miliona ha). Žitarice su zabeležile rast od gotovo 310 hiljada hektara, a uljarice 180 hiljada. Što se tiče višegodišnjih zasada, tu su maslinjaci (0,9 miliona ha), zasadi kafe (0,7 miliona ha) i oraha (0,6 miliona ha).

Prema FiBL-u, potrošnja takvih proizvoda premašila je 106 milijardi evra u 2019. godini. Glavna njihova tržišta su SAD (44,7 mlrd. €), Evropska unija (41,4 mlrd. €) i Kina (8,5 mlrd. €).

Tržište je raslo u svim zemljama za koje su bili dostupni podaci. Najveći je rast zabeležen u Francuskoj gde je potražnja za organskim proizvodima porasla za čak 13,4 odsto. Takođe, Evropa ima najveću potrošnju takvih proizvoda po stanovniku u čemu prednjači Danska sa 344 evra, sledi je Švajcarska sa 338 evra, Luksemburg sa 265 evra i Austrija sa 216 evra po glavi stanovnika godišnje. 

U skladu sa rastućom potražnjom, raste i broj proizvođača te površina. Ono što je nekada bila tek niša velikog i raznolikog tržišta, postalo je glavni fokus istraživanja i razvoja usmerenog na pronalaženje rešenja koja promovišu održivu proizvodnju bez gubitaka u produktivnosti i kvaliteta useva.


Tagovi

Organska proizvodnja Poljoprivredne površine Izveštaj FiBL IFOAM Potražnja Rekord


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrce

Za sejanje postah
Pravi tata mata
Kupus je posejan
Posejana i salata

Ususkalo se seme
Zemljica mu prija
U plasteniku toplo
Cekamo da klija

Sargarepa u kesici
Ceka lepse dane
Dom ce da pronadje
Kada kisa stane :)