Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Organska poljopriveda
  • 22.01.2017. 16:30

Organska hrana - prilika za našu poljoprivredu

Organskom proizvodnjom hrane u Srbiji bavi se oko 2.000 proizvođača na blizu 15.000 ha zemlje, a učešće te proizvodnje u ukupnom zemljištu je i dalje nisko. Tržište organskim proizvodina raste, pa je u nekim marketima učešće organske hrane u voću i povrću od pet do čak 25 odsto.

Foto: Julia Sudnitskaya / Big Stock Photo
  • 2.328
  • 359
  • 0

Organskom proizvodnjom hrane u našoj zemlji bavi se oko 2.000 proizvođača na oko 15.000 hektara zemlje. Učešće te proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko, a iznosi tek 0,44%. Kako tvrdi tvrdi agrarni analitičar i član Odbora SANU za selo Branislav Gulan, tržište bi "progutalo" svu srpsku organsku hranu. On dodaje da je interesovanje za tu proizvodnju primetno veća svake godine.

Gulan objašnjava da sektor organske proizvodnje ima brz i nezaustavljiv rast i da su potrebe za izvozom tolike da bismo, kada bismo celu Srbiju pokrili organskom hranom, verovatno sve izvezli bez problema.

"Sada najviše izvozimo u zemlje Evropske unije. Vrednost izvoza organskih proizvoda iznosila je u protekloj godini 19.600.000 evra, a gotovo celokupan izvoz organskih proizvoda čini smrznuto i sušeno voće, najviše malina. Najveći izvoz je bio u Nemačku i Holandiju, kao i u Sjedinjene Američke Države", kaže Gulan.

Raste ponuda hrane organskog porekla

Prema pisanju Dnevnika, Ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je spisak ovlašćenih kontrolnih organizacija za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u 2017. godini. Kako je objavljeno, te delatnosti obavljaće "Organic control sistem" iz Subotice i beogradski subjekti TMS CEE, "Control Union Danube", "Ecocert Balkan", Centar za ispitivanje namirnica i "Ecovivendi".

Za organsku biljnu proizvodnju u Evropskoj uniji, ukazuje Gulan, koristi se čak 6,2% poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona ha. Površine namenjene organskoj proizvodnji povećale su se u proteklih pet godina, kao i broj poljorprivrednika koji se bave organskom biljnom proizvodnjom.

Branislav Gulan naglašava da srpsko tržište organskim proizvodina raste, pa je u nekim marketima učešće organske hrane u voću i povrću od 5% do čak 25%. Najveće površine u organskoj proizvodnji u prošloj godini bile su pod žitaricama (32%), voćem (22%) i industrijskim biljem (20%). Gulan ističe da se uvezeni organski proizvodi mogu naći pre svega u velikim trgovinskim lancima.

Kvalitet organskih proizvoda je ključ uspeha

Uz konstataciju da su organski proizvodi po pravilu u Srbiji skuplji i da su cene veće, Branislav Gulan ističe i činjenicu da je i kvalitet dobar, ali i da je reč je o hrani koja ne sadrži hemikalije, što mnoge kupce opredeljuje za ove proizvode, bez obzira na cenu, koja je za pojedine artikle i pet puta veća.

On dodaje da je tržište hranom organskog porekla specifično, jer je kvalitet ključ uspeha. Smatra da bi organska hrana mogla da bude odlična prilika za Srbiju u kojoj su individualna gazdinstva suviše mala za ozbiljne količine konvencionalnih proizvoda gde je bitniji kvantitet.

Foto: Julia Sudnitskaya / Big Stock Photo


Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Organska proizvodnja Srbija Tržište Hrana Voće Povrće Branislav Gulan Evropska unija


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

"Vode Vojvodine" su zaračunale prvi kvartal naplate naknade za odvodnjavanje za 2024. godinu, javljaju nam čitaoci Agrokluba. Prema Zakonu donetim još u novembru, ova naknada je za 2023. umanjena 50 odsto, a ukida se od ove godine. Zato su... Više [+]