Organska poljoprivreda se širi u EU i Srbiji

Za organsku biljnu proizvodnju u Evropskoj uniji se koristi čak 6,2 odsto poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara. Površine namenjene organskoj proizvodnji povećale su se u proteklih pet godina, kao i broj poljoprivednika koji se bave organskom biljnom proizvodnjom.

U petogodišnjem periodu Hrvatska je tako povećala organsku proizvodnju na 76.000 hektara. U Srbiji se takođe povećavaju površine namenjene organskoj proizvodnji. Prošle godine, po procenama, organska biljna proizvodnja se odvijala na površini većoj od 15.000 hektara.

U Evropskoj uniji sve više proizvođača organske hrane

Na kraju 2015. u EU bilo je 271.500 onih koji su se bavili organskom biljnom proizvodnjom, što je 5,4 odsto više nego u 2013. i 23,4 odsto više u odnosu na 2010. Polovina organske proizvodnje u Evropskoj uniji zastupljena je u Španiji, Italiji, Francuskoj i Nemčakoj. Od ukupno obradivog zemljišta za organsku biljnu proizvodnju najveći udeo je u Austriji, Švedskoj i Estoniji. Naime, od ukupno obradivog zemljišta u Austriji 20 odsto je namenjeno organskoj proizvodnji, to jest 552.000 hektara. Austriju sledi Švedska sa 17 odsto površina, odnosno 519.000 hektara, a u Estoniji se organska proizvodnja odvija na 16 odsto obradivih površina to jest 156.000 hektara.

U samo tri države Evropske unije, organska poljoprivreda je zastupljena u udelu manjem od dva odsto. To su Malta s 30 hektara, Irska 73.000 hektara i Rumunija 246.000 hektara. Površine pod organskom proizvodnjom, kako prenosi EuroActiv su se smanjile za četiri odsto u Holandiji.

U Srbiji se povećava organska proizvodnja

Prema podacima Eurostata, u Srbiji je 15.298 hektara površina korišćeno za organsku biljnu proizvodnju, a registrovano je 264 gazdinstava koji se bave ovom vrstom proizvodnje. Za Srbiju nema podataka za 2010. ali se navodi da su površine korišćenje za organsku proizvodnju 2013. iznosile više od 8.000 hektara, a u 2014. oko 9.500 hektara.

Foto: bigstockphoto.com/Goodluz