Poljsko cveće smanjuje upotrebu pesticida?

Sadnja divljeg, poljskog cveća na rubovima gredica i obradivih površina gotovo je postala standardna dobra praksa među poljoprivrednicima koji žele da smanje upotrebu pesticida. Zvuči logično jer, divlje cveće privlači dobre insekte, kao što su bubamare i pojedine ose, koje onda rešavaju lisne vaši i druge štetočine. 

Sa više takvih korisnih insekata, moći ćete da koristite manje pesticida. Međutim, u slučaju da imate veću obradivu površinu, nikakve koristi od toga što ste na rubove posejali divlje cveće jer, mnogi od korisnih insekata i nisu baš tako pokretljivi i jednostavno neće uspeti da dođu do useva koji rastu u sredini. 

Cvetne pruge

U britanskom Centru za ekologiju i hidrologiju jesenas su započeli sa testiranjem nove strategije sadnje divljeg cveća, te će pratiti šta se događa u idućih pet godina. U slučaju da se radi o velikim obradivim površinama, potrebno je posejati divlje cveće na površini širine šest metara u razmacima od 100 metara. Cvetne pruge olakšavaju insektima put do useva i tamanjenje štetočina, navodi theguardian. 

Početni testovi ukazuju da korisni insekti mogu pozitivno da deluju na celom poljoprivrednom gazdinstvu. Naravno, postoji tu i niz komplikacija. Ova strategija nije potpuno rešenje, jer se čak i na farmama ekološke proizvodnje koriste neki od pesticida, a pojedine studije su pokazale da se čak i takvi pesticidi mogu negativno odraziti na sve insekte na takvoj farmi, ali i susednima. 

Biće godina kada će pesticidi biti potrebni

Glavni naučni savetnik britanske Vlade upozorio je da je pretpostavka o sigurnom korišćenju pesticida lažna. Ovakav je stav usledio nakon objavljenih vrlo kritičnih izveštaja o pesticidima, uključujući istraživanja koja pokazuju da bi većina poljoprivrednika mogla smanjiti upotrebu pesticida bez gubitaka. Čak su i UN izveštaji osudila "mit" da su pesticidi potrebni kako bi se svet snabdeo hranom.

"Verovatno će biti onih godina kada štetočine nisu problem i upotreba pesticida će moći biti znatno smanjena. Ipak, biće i godina kada će pojedine štetočine ili bolesti prevladati, a to su vremena kada zaista trebate pesticide", rekao je Bil (Bill) Parker, direktor istraživanja u Odboru za razvoj poljoprivrede i hortikulture.  

Potreban je veliki kulturološki pomak

Dodao je i da je u poljoprivredi potreban "veliki kulturološki pomak", gde se obično koriste pesticidi, bez obzira jesu li štetočine identifikovane:

"Većina saveta za zaštitu useva koja se daje u Velikoj Britaniji je od agronoma vezanih za kompanije koje zarađuju novac od prodaje pesticida".

Dakle, istraživanja i vreme će pokazati kako pravilno postupati sa poljskim cvećem kao zamenom za pesticide. Međutim, u svom malom vrtu uvek možete sami eksperimentirati, te u svaki slobodan kutak posejati nešto od poljskog cveća, kao što su divlji makovi, tratinčica, kamilica, ivančica, crvena detelina, divlja šargarepa, ruta, suncokret. 

Foto: jill111 / Pixabay