Prirodnim protiv industrijskih proizvoda

Eko hrana u Šumadiji tek počinje da se promoviše, uprkos tome što je priroda ovde izdašna i što ima velikog potencijala za proizvodnju obroka spremljenih od namirnica iz prirode. Ideja zagovornika ekološke hrane je iskoristiti ono što priroda nudi i tako se usprotiviti potrošačkoj groznici i kupovini industrijskih proizvoda.
Pionir u pripremi i promovisanju ekološke hrane u Šumadiji je Ljubiša Simović, iz sela Kamenica. On je nekadašnji trener preživljavanja u prirodi, a više od 30 godina je u Gornjem Milanovcu obučavao ljude da od prirode uzmu ono što im ona daruje. On je osmislio jelovnik koji može da se pripremi od zdravih namirnica koje većinom nalazi u prirodi ili ih sam uzgaja.

Pljeskavice od mesa ili kopriva?

"Spremam gljive koje nalazim u šumi, ali pravim i pljeskavice od koprive. Koliko je obrok od njih jednostavan, toliko je zdrav. Potrebne su vam sveže ubrane koprive, malo integralnog pirinča, jedno jaje i prezle. Moj izbor su i ostale travčice poput maslačka ili divlje nane. Koristim meso mangulice koje sam odgajam. Mešam ga s mesom divljači i pravim kobasice. Potpuno su prirodne, bez ikakvih aditiva, sušene na drvima. Mast i čvarci od mangulica su takođe idealna ekološka hrana, jer ova svinja se hrani u šumi", kaže Ljubiša Simović.

Eko trpeza

On navodi da je okolina u kojoj živi na svu sreću nezagađena i da zbog odlaska ljudi sa sela nije tretirana nikakvim hemijskim sredstvima. U tome vidi velike mogućnosti u promociji ekološke hrane, koja je zdravija od industrijske za kojom ljudi svakodnevno posežu. Čak i oni koji žive na selu, radije odu do prodavnice nego do obližnje šume ili livada.

Mesite hleb od celog zrna

Na trpezi eko hrane i hleb je drugačiji. Mesi se od heljdinog brašna, ili mekinja u kombinaciji s ražanim brašnom.

"Mekinjama, recimo, mnogi hrane stoku, a za sebe ostavljaju belo brašno. To je greška. Heljdu sam uzgajam i ona prilično dobro uspeva u Šumadiji. Nema razloga da neko ko ima zapušteno imanje, ne poseje ovu hranljivu žitaricu. U svom eko jelovniku koristim namirnice od kojih niko nikada nije imao bilo kakve kontraindikacije", dodaje Ljubiša Simović.

Izbor je u glavi

Više od 80 odsto teritorije Srbije, tvrdi Simović, ima potencijala za proizvodnju ekološke hrane. Međutim ovaj način pripreme obroka još uvek je u povoju. Potrebno je dosta strpljenja i znanja da bi se namirnice iz prirode iskoristile, zbog čega mnogi brzo odustanu. Razlog su mala mogućnost komercijalizacije i niske zarade od ekološke hrane. Ovaj jelovnik skoro niko ne koristi ni u svojoj kući, jer misle da je prezahtevan za pripremu.

"Potrebno je samo nekoliko meseci da se informišete o tome i da u glavi odlučite da ćete se tako hraniti. Kada u kuhinju donesete samo te namirnice i izbacite industrijske, onda se vremenom glavni kuvar u kući i ostali članovi domaćinstva priviknu na taj način ishrane", kaže Simović.

Slaktiši rastu na grani

Za one koji misle da ne mogu bez slatkiša i da ih nema u prirodi, ovaj instruktor preživljavanja kaže da je sušeno voće odlična zamena za konditorske proizvode. Sokove pravi od zove ili šipurka, džemove takođe od šumskog voća kojeg svake godine ima u prirodi.
"Ogromne količine divljeg voća svake godine u Srbiji jednostavno propadne, jer ga niko ne ubere i ne preradi. Suvišno je pričati da su u pitanju super zdravi plodovi, bez bilo kakve hemije", kaže Simović.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor