Šta posle organskog?

Neki kažu da upotreba eko sertifikata koje izdaje američko Ministarstvo poljoprivrede napreduje sve većom, ako ne i prevelikom brzinom. Međutim, veliki broj eko proizvođača veruje da je biodinamička poljoprivreda sledeći top trend u prehrambenoj proizvodnji.

Poljoprivreda oslobođena sintetičkih pesticida i hemijskih herbicida. Ne-GMO seme, bez industrijskih rastvarača. Ovo su atributi brenda američkog Ministarstva poljoprivrede USDA Organic kojim se označavaju organski proizvodi od njive do trpeze i kao takvi, na policama imaju određeni kredibilitet.

Organska poljoprivreda na vrhuncu

Takve proizvode možemo nazvati prirodnim, a za to imamo dobar razlog. U studiji iz 2015. godine objavljeno je da učesnici koji su jeli organsku hranu imaju niži nivo organofosfata u urinu od onih koji se nikada nisu hranili na organski način. Uz to organska poljoprivreda može da utiče i na klimatske promene redukcijom emisije ugljenika iz atmosfere i skladišteći ga u zemljištu. Koristi su nemerljive.

Organska poljoprivreda je danas na vrhuncu razvoja. U 2014. godini je prodaja organske hrane u Sjedinjenim Američkim Državama narasla do neverovatnih 39,1 milijardu dolara. Takvim obimom proizvodnje, organske žitarice, meso, živina, sigurno ne dolaze s malih idiličnih farmi koje zamišljamo kada govorimo o organskom. Baš suprotno, takva hrana se takođe proizvodi masovno, a to na neki način narušava koncept organskog uzgoja. Mnogi se pitaju da li je to zaista organska hrana?

Poboljšati organske standarde

Da li je moguće poboljšati organske standarde da bismo svesnije i održivije locirali resurse proizvodnje? Odgovor je - da. Biodinamička poljoprivreda razvijena je još u '20-im godinama XX veka. Našim precima poznata je mnogo ranije, a naglašava odnos između zemljišta, useva i stoke da bi bio stvoren samoodrživi sistem.

Takva biodinamička farma mora biti sertifikovana jer funkcioniše kao zatvoreni ekosistem. Umesto na primer, organskih đubriva, farmeri koriste đubrivo proizvedeno od životinja koje gaje na farmi. Rezultat je diverzifikovani holistički sistem koji poboljšava zdravlje zemljišta tako što ulepšava čak i ukus, npr. u proizvodnji vina. To je najprirodniji način za unapređenje plodnosti zemljišta, slažu se vinogradari.

Kroz poljoprivredu zalečiti planetu

Neke velike prehrambene kompanije podstiču takav odnos prema poljoprivredi. Na primer, sos od biodinamički proizvedenog paradajza američke kompanije Nello prvi je od svoje vrste. Da bi proizvod mogao da se nazove potpuno biodinamičkim, to nije lak posao, naročito kada je reč o više sastojaka koji ga čine. Malo je proizvođača koji se bave isključivo takvim gajenjem, pa je teže doći do sirovine, naročito do velikih količina. Ipak, dosta farmi se s organskog načina prebacuje na biodinamiku. Potrošači i dalje nisu dovoljno informisani šta je to uopšte biodinamički uzgoj. To je kako kažu, jedan od najboljih primera održive poljoprivrede, ekološkog uzgoja čija je namera da kroz poljoprivredu zaleči planetu i sve nas koji na njoj živimo.