U sedam godina organske površine u EU porasle za 46 odsto: A u Srbiji?

Ukupna površina pod ekološkim uzgojem u Evropskoj uniji je 2019. godine iznosila 13,8 miliona hektara, što odgovara 8,5 odsto ukupne poljoprivredne površine, objavio je Evropska statistička kancelarija (Eurostat). To predstavlja rast od 46 odsto između 2012. i 2019. godine.

Među zemljama članicama EU-a one sa najvećim udelom organskih površina u 2019. bile su Austrija sa 25,3 odsto ukupne poljoprivredne površine, Estonija sa 22,3 i Švedska sa 20,4 odsto, slede ih Češka i Italija sa 15,2, Letonija 14,8 pa Finska sa 13,5 odsto.

Sve preostale države članice EU imale su takvog udela 11 odsto ili manje, a najmanji je zabeležen u Holandiji (3,7), Poljskoj (3,5), Rumuniji (2,9), Bugarskoj (2,3), Irskoj (1,6) i Malti (0,5).

Površine će rasti

Prosek svih članica EU je 8,5 odsto. Susedna Mađarska ima 5,7, u Hrvatskoj je zabeleženo 7,8 odsto, a Srbija ima svega 0,6 odsto.

Ova vrsta uzgoja će zasigurno rasti u narednim godinama. Podsetimo samo kako je prošlogodišnji izveštaj autonomne institucije francuske vlade Fransa Stratežija, pokazalo kako organske farme posluju sa većim dobitkom u odnosu na konvencionalne. Pretpostavili su da bi se svakoj konvencionalnoj proizvodnji profit povećao za 25 odsto kada bi se prebacila na organsku.

Potražnja za ovom vrstom proizvoda posebno je zabeležena za vreme pandemije COVID-19 koja je, istovremeno, usporila ovaj sektor. Tako je u decembru prošle godine u Evropskoj uniji primena nove Uredbe o organskoj proizvodnji i označavaju eko proizvoda, a koja je trebalo da stupi na snagu 1. januara 2021. godina, prolongirana za još godinu dana.