• Organska proizvodnja
  • 03.09.2019. 08:00
  • Mačvanski okrug, Krupanj

U selu Šljivova svi se bave organskom proizvodnjom

U selu Šljivova koje broji 180 domaćinstava, čak 90 odsto meštana bavi se organskom proizvodnjom. Zahvaljujući poljoprivredi selo opstaje i razvija se, nema industrije, zagađivača, deponije.

Foto: Jelena Gajić Đokić/Bigstock/Yastremska
  • 267
  • 75
  • 0

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija se prenosila od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo. Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šljivu.

Čak 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

Glavni pokretač organske proizvodnje Savetodavna služba iz Loznice

Njegova porodica se oduvek bavila poljoprivredom, a od 2009. godine su ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju.

"Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet - savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili," kaže Đurađ. 

Po njegovim rečima klima ispunjava uslove za orgasku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. "Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro," kaže Đurađ.

Vladimir Stefanović: Organska malina u Krupnju ima dobru cenu

Organsku proizvodnju počeli na 20 ari, a danas imaju 2,5 hektara

Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije. "Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza, a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim, vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevnica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari, a danas imamo 2,5 hektara zasada," kaže Đurađ, prenosi Bizlife

Međutim, problema ima, a trenutno je niska otkupna cena organske kupine. Naime, kupina ima istu cenu i organska i konvecionalna - 40 dinara. "Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara, a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija."

Kako podržati male organske proizvođače?

Od NLB 500.000 dinara za bunar i sistem navodnjavanja 

Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.

Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim. "Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome," poručio je Đurađ.


Izvori

Bizlife


Tagovi

Organska proizvodnja Organska hrana Organsko voće Đurađ Aćimović


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi